Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тајанствено чудовиште у бугарском језеру Рабиша?

Фотографија: Венета Николова
Чудовиште Неси које обитава воде шкотског језера Лох Нес већ има и бугарског пријатеља, кажу становници села Рабиша у Видинској области поред којег се налази Рабишко језеро. Становници Рабише тврде да сумрачне воде језера обитава загонетно створење великих димензија које је вероватно опстало од праисторијских времена. Језеро се
налази у близини познатих Белоградчишких стена које саме по себи представљају јединствено и подоста загонетно чудо природе.
Сенке величине подморнице које се крећу при дну, необично јак пљесак таласа, пригушени полуживотињски, полуљудски звукови, као и друге необјашњиве појаве распламсавају уобразиљу сеоских пецароша. Неки од њих се куну да су се "очи у очи" сусретали са воденим створењем. Гласине о тим сусретима привлаче не само туристе, већ и медије. Недавно је централни лист из Софије чак расписао награду за оне који успеју да сликају чудовиште из Рабише. Занимљиво је то што његов дом у ствари представља најстарије и највеће тектонско језеро на територији Бугарске. Судећи по фосилима пронађеним у оближњој пећини Магура, овај крај је некада био дно топлог мора. И још нешто занимљиво: Рабиша је затворено језеро и вода која се слива у њега не отиче даље у суседну долину. Та затворена средина према некима, обезбеђује чудовишту потребну изолацију од осталог света и претвара га у "временску капсулу".

Према легенди, чудовиште је прво живело упећини Магура која је једна од највећих у Бугарској и позната је по цртежима праисторијских људи старим више од 8 хиљада година.
"Само језеро је старо између три и по и четири милиона година, колико и Лох Нес у Шкотској", тврди председник општине Белоградчик Емил Цанков. Гласине о чудовишту у језеру подржава и једна стара легенда, да је од памтивека у њему живео водени бик који је нападао стоку. Да би умилостивили бика, древни становници овог краја су му приносили у жртву по једну девојку.

"Ко жели да сазна више о тајнама језера, може да дође у Белоградчик, каже градоначелник Емил Цанков. - О обитаваоцу Лох Неса постоје бројне легенде, а легенда о Рабишком чудовишту није позната по свету. Она се међутим преноси са колена на колено и забележена је још пре 150 година. Само језеро се није пресушило неколико милиона година и још увек није у довољној мери истражено. Сеоски рибари тврде да су у њему наилазили на огромна водена створења која су личила на чудовишта дуга пет метара и тешка и по 350 кг."

Општина Белоградчик предвиђа изградњу еколошких стаза према језеру и одржавање спектакала којима да привуче посетиоце. Нарочита пажња је посвећена и пећини Магура која је једна од највећих у Бугарској и позната је по цртежима праисторијских људи старим више од 8 хиљада година.

Превод: Георги Стојчев
Фотографиje: Венета Николова
По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Више од 190.000 туриста посетило Банско током зимске сезоне

Од почетка децембра 2023. до 15. априла 2024. године, пирински зимски центар Банско посетило је преко 190.000 туриста из Бугарске, суседних балканских земаља, Европе и САД. Остварено је више од 656.000 ноћења у туристичком смештају. Укупно 163.250..

објављено 17.4.24. 10.50

„Америка за Бугарску“ одобрила 670.815 евра за развој туризма у северозападној Бугарској

На конкурсу „Развој туризма у северозападној Бугарској и дуж долине реке Дунав“ Фондације „Америка за Бугарску“ за финансирање је одобрено укупно 17 пројеката. За њихову реализацију, а у циљу унапређења туристичких производа и услуга у једном од..

објављено 15.4.24. 17.47
Део збирке у локалном читалишту

О добруџанском селу Гарван, старом млину и гребенцима

Ако се којим случајем затекнете у селу Гарван, прво што ћете приметити јесу лепе и добро одржаване куће изграђене у карактеристичном за овај крај стилу. Село се налази у самом срцу „житнице Бугарске“, како још зову Добруџу, недалеко од Силистре, на..

објављено 15.4.24. 12.30