Светска банка побољшала прогнозе за Румунију

Светска банка је побољшала прогнозе привредног раста Румуније у 2018. и 2019. години. У свом извештају „Светске економске перспективе,“ банка предвиђа да ће румунска привреда забележити раст од 4,5% у 2018. години и од 4,1% у 2019. години. Прогнозе Светске банке из јуна 2017. године предвиђале су да румунска привреда порасте за 3,7% у 2018. и за 3,5% - 2019. Међународна финансијска установа такође очекује да Румунија у 2017. години забележи раст БДП-а од 6,4% у односу на прогнозирани у јуну од 4,4%.

Турска губи стрпљење у преговорима с ЕУ

Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу је рекао да његова земља већ губи стрпљење због застоја у преговорима о приступању земље ЕУ. 1963. године потписан је споразум о стабилизацији и асоцирању између Турске и Европске заједнице. Земља је 1999. године званично постала кандидат за пуноправно чланство у ЕУ, док су преговори о уласку почели 2005. године. Али су преговори блокирани од 2016. године због критика ЕУ да Турска крши људска права, као и због оштре реторике Анкаре о неким земљама чланицама ЕУ које су упоређене са нацистичком Немачком. Резултати новог истраживања у Турској показали су да 78,9% грађана подржава чланство земље у ЕУ, али тек 31,2% њих верује да се то може остварити у краткорочном временском хоризонту.

Кредити за мали бизнис потпомогли раст кипарске привреде

Министар економије Кипра Харис Георгијадис је рекао да је 269 зајмова Европске инвестиционе банке за мала и средња предузећа помогло економији да се извуче из кризе која је ту земљу довела на ивицу банкрота. Уз помоћ кредита одобрених у три године, а које је подржала влада, отворено је 821 радно место, остварене су инвестиције од 440 милиона евра и економски раст од 0,3% у 2015. години и 0,5% у 2016. години. Десет банака исплатило је 290,5 милиона евра, а просечна висина зајма износила је око милион евра. Велики део новца – 43%, коришћено је за сектор туризма. Како би избегао колапс у марту 2013. године је Кипар добио кредит од више милијарди евра.

Србија од ове године добија нови државни празник 24. маја – Дан Ћирила и Методија

Од ове године Србија има нови државни празник – Дан Ћирила и Методија који ће се обележавати 24. маја. Тиме ће се она придружити кругу осталих словенских земаља које славе и одају почаст словенским просветитељима и мисионарима, пише лист "Вечерње новости". Иницијатива прославе овог празника потекла је од Министарства културе. Из Министарства напомињу да нови државни празник не значи и нови нерадни дан, већ да је суштина одавање почасти и поклањање пажње Ћирилу и Методију због важности њихове улоге за све словенске народе.

Албанска опозиција организује масовни протест 27. јануара

Лидер највеће опозиционе партије у Албанији – Демократске странке, Лулзим Баша, најавио је организовање великог протеста опозиције за 27. јануар. Он је позвао све албанске грађане да се придруже свенародном протесту против сиромаштва, економске кризе, неправде и судства које стоји на услузи политичарима. Он је истакао да је Албанија данас претворена у нарко-државу што се по његовим речима потврђује у недавно објављеном извештају Централне обавештајне агенције САД. Координатор посланичке групе Демократске партије Еди Палока указао је на премијера Едија Раму као на главног кривца за мноштво почињених злочина, ширење злоупотребе дроге и корупције у земљи.

Македонија предузима хитне мере против загађености ваздуха

Македонске власти, у оквиру ванредних мера за борбу против високог нивоа загађености ваздуха су одлучиле да јавни саобраћај буде привремено бесплатан за све грађане Скопља, а да труднице и особе старије од 60 година не морају да иду на посао. Уведена је и забрана уласка камиона у град. Влада у Скопљу је објавила да је загађеност четири пута већа од дозвољене границе. Није много бољег квалитета ни ваздух који дишу грађани Тетова и Битоља. Сваке зиме Скопље се суочава са проблемом енормне загађености ваздуха, а извори штетних емисија су предузећа, издувни гасови моторних возила и сагоревање огревног дрвета.

Саставио: Мануел Савов