Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Симон Ленбах: „Откако сам почео да свирам на кавалу, заљубио сам се у Бугарску а Бугари и бугарска народна музика су део мог живота“

БНР Новини
Фотографија: лична архива

Као да сам кренуо на дуго путовање за које желим да се никада не заврши – овим речима се с великим признањем Данац Симон Ленбах, који каже да му је Бугарска као друга домовина, обратио свом учитељу – познатом бугарском кавалџију Стојану Величкову. Снимак са плоче познатог музичара, који се случајно нашао код Данца, освојио је његово срце. Тако је бугарски кавал постао стална инспирација и звезда водиља Симона Ленбаха.

О себи, о својој вези са бугарском музиком он прича на нашем језику:

Стојан Величков свира мелодију „Лева“ – руке бугарског кавалџије снимио је Симон Ленбах


Већ дуго година су бугарски језик, бугарска култура и музика присутни у мом животу. Све је почело 1982. године када сам боравио у Великом Трнову на летњем семинару из бугарског језика. Тада сам много волео латино фолклор. У току семинара смо имали часове бугарске традиционалне културе и музике. Чуо сам лагану мелодију на кавалу – одушевила ме скроз. Већ сам знао – обавезно морам да научим свирати на том инструменту, који има изванредан звук и „обликује уметничке украсе“. Отишао сам у продавницу и купио кавал који није био неког квалитета. Познавао сам класичну флауту али никада нисам био видео како се на кавалу свира. Две године касније снашла ме велика срећа. У Софији сам упознао најбољег кавалџију свих времена – Стојана Величкова. Јавио сам му се, а он ме дочекао веома срдачно и охрабрио ме да наставим даље. Почели смо са дивном мелодијом „Волела Сафета“, коју сам ја знао са плоче и у коју сам био заљубљен. Након две године радили смо озбиљно пуна два месеца и већ сам могао рећи да сам савладао основе свирања на кавалу. Код мене су Стојанови кавали који су ми драгоцени. Године 1992. сам ступио у контакт са данском групом „Балкантранзит“ и загрејао сам њене чланове за бугарску народну музику. Нама је она помало чудновата, на почетку је људи некако тешко схватају, једноставно зато што нам није у крви, али смо почели да пишемо мелодије на бази неправилних ритмова. Управо сам завршио рад на песми „Седи Донка“ која је у ритму 7 + 7 + 11, који није лак за извођење али је лепо слушати га. И мојој ћерци се допада бугарска музика. Имао сам срећу и била ми је част да радим са Јанком Рупкином и Манолом Михајловим – познатим бугарским извођачима народних песама. Године 2006. смо издали компакт-диск са њиховим извођењима. На њему је и лагана Јанкина песма „Дотерах стадо“ на текст песника Пеја Јаворова. Пошто Јанка Рупкина не може да увек наступа са нама по Данској, на нашим концертима ову песму пева моја ћерка Лаура Ленбах, која се бави сасвим другом врстом музике, а публика је увек одушевљена. Ја сам се већ на самом почетку заљубио у Бугарску, Бугаре и бугарску музику. А бугарски језик ме обогаћује, пружа ми емоције и део је мог живота. Када долазим овде осећам се као код куће.

Лаура пева „Дотерах стадо“


Симон Ленбах нам је испричао и о својој професији, о свом раду као амбасадор бугарске културе и уметности у Данској.

Тренутно радим као професор данског језика за странце који живе и студирају у Данској. Предајем људима из различитих крајева света. Драго ми је, што с времена на време предајем и Бугарима. Занимљиво им је како то да имају учитеља данског језика који зна бугарски. Иначе сам председник културног друштва „Данска - Бугарска“, организујемо празнике, културне догађаје, пројекције филмова који причају о Бугарској. Недавно смо у граду Орхусу имали сусрет са писцем Георгијем Господиновим – била је то дивна прилика за разговор са њим. Ево и једне веома занимљиве ствари – у Орхусу постоје три места која имају бугарска имена: велика трафика која се види из мора носи име „Варна“; поред ње је клуб „Силистра“, а имали смо и клуб који се звао „Марица“. За све је то заслужан Данац који се у Руско-турском рату од 1877-1878 године борио у редовима руске армије и коме је Бугарска много значила. Када је купио део Орхуса, дотичним објектима дао је бугарска имена.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30