Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Храм Светог Георгија у селу Орешец – одлична дестинација за верски туризам

10
Фотографија: nomadstime.com

Без обзира на то што споља не делује тако упечатљиво и привлачно, црква Светог Георгија у селу Орешец у околини Белоградчика већ два века топло прима у свој загрљај свако ко је прекорачио њен праг. Ликови светаца насликаних на зидовима и куполи храма сијају јарким бојама. Посетиоце неће оставити равнодушним и блиставо жуто Сунце и Месец насликани с обе стране улазних врата цркве, као траг дохришћанске епохе.

„На фрескама доминирају јарко жута, наранџаста, црвена и изразито плава боја,“ прича проф. Раја Заимова с Института за балканистику Бугарске академије наука. „Већину фресака насликали су школовани зографи што објашњава одсуство редоследа и поштовања канона. Тако, рецимо, уместо лика Пресвете Богородице на олтару видимо сцену Тајне вечере Исуса са апостолима, која делује као да је дечјом руком нацртана. Дакле, у првом плану је појединац, творац који слика вођен властитим схватањима – Света Марина је приказана с чекићем у руци спремна да убије ђавола, док Свети Харалампије држи корпицу пуну алата којим ће протерати лоше духове и болести. Или, сликар показује поштовање према свецима, али с друге стране додаје и нешто ново, нешто из стварног живота како би свеце чудотворце приближио богомољцима.“

С извесном наивношћу и несразмерним пропорцијама приказани су и ликови на иконостасу који красе не само иконе, већ и сцене мита о настанку света – Господ је приказан као старац, а Адам и Ева су тамнопути јер је Бог човека створио од блата.

Али поред богонадахнутих сликара у осликавању храма су учествовали и творци из чувене Тревненске ликовне школе. О томе сведоче имена која су сликари својеручно исписали изнад улазних врата храма. 1866. године је свој потпис оставио и Витан Николов – унук оснивача школе папе Витана. Дело ових вештих мајстора су дуборез и дрвени под (душема) у храму, а исто тако и звонара.

Звоник са звоном, које је према проф. Раји Заимовој један од најбољих доказа одличног рада мајстора, одвојени су од цркве. У дворишту храма налази се чесма с које тече лековита вода чије врело је горе у планини. Овде су и оброчни крстови, остаци старог гробља, рушевине старе манастирске школе опкољене зидовима од кречњачког камења.

Упркос томе што је опстала два столећа, црква у Орешецу носи бројне ожиљке и ране. А није ју нагризао само зуб времена него су јој велике штете нанели и злонамерни људи у налету лудила. Као и сви остали храмови у околини, тако је и црква Светог Георгија у доба комунизма служила за шталу. Неким чудом су њене фреске непроцењиве вредности сачуване до данас, али пукотине на зидовима прете да их униште. Потребна је хитна рестаурација. Тренутно су у току радови на санацији темеља, зидова и крова храма.

Смештен у селу Орешец, недалеко од Белоградчишких стена, и свега неколико метара удаљен од пећине Венеца храм Светог Георгија има све шансе да постане једна од омиљених дестинација за поклоничка путовања.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: nomadstime.com, Раja Заимова

Галерија

Више из ове категориjе

Виртуелне туре – туризам за време COVID-19

У доба COVID-19 многи музеји и галерије нуде виртуелне туре, презентују своје богате збирке слика и артефаката љубитељима уметности који немају могућност да путују и затворени су између четири зида. Стварање виртуелних тура, различитих..

објављено 26.3.20. 14.47

Античко утврђење Туида у Сливену у ритму живота савременог човека

„На путу ка мору узели смо предах и провели један диван дан у Сливену, познатом као граду 100 војвода. Једна од најзанимљивијих знаменитости које смо у граду посетили била је касноантичка средњовековна тврђава Туида,“ тако би можда започео своју..

објављено 20.3.20. 15.03

Виртуелни водич кроз Археолошки музеј у Хисарји

Град Хисарја је једна од целогодишњих туристичких дестинација на југу Бугарске. Умерена клима, минерални извори лековите воде и богатство археолошких налазишта, која су добро конзервисана, привлаче туристе у познати бањски центар. Овде се могу видети..

објављено 12.3.20. 14.52