Акценти археолошког лета 2020.

Цитадела крај Свиштова и Деспотовина Добруџа

Фотографија: БГНЕС

У колективној свести се појам „археологија“ најчешће повезује са ископавањима и трагањем за благом, обавијеним велом мистерије. Међутим, право благо за археологе су артефакти - делићи слагалице историје који откривају неодгонетнуте тајне наших предака. И мада је финансирање оскудно, сваком годином археолошки пројекти у Бугарској отварају нове занимљиве странице из живота у протеклим миленијумима. Са извесним закашњењем због пандемије Covid 19, истраживања највеће базилике у Родопима из раног хришћанског периода (V -VI век), у Перперикону, се настављају и ове године

„У Перперикону ћемо радити од последње недеље јуна до средине септембра – каже у интервјуу БНР проф. Николај Овчаров. – Што се осталих наших археолошких ископавања тиче, дошло је до неких промена. Истраживање Цитаделе у близини Свиштова, које смо почели прошле године, наставићемо у октобру. Ова археолошка ископавања су ми дала повод да напишем историјско-археолошку књигу "Дракула – бугарска верзија“, која је повезана са Тврђавом у Свиштову.


Мало је оних који знају да су влашке и молдавске војводе, а посебно влашки војвода Влад Цепеш (познат још као Влад Дракула), говорили бугарским језиком као матерњим све до 17. века. И то не кажем да бих се супротставио нашим суседима већ зато што ми, Бугари, морамо знати истину. Веома је важно да археолог буде и добар историчар, да би квалитетно објаснио оно што проналази међу земљиним слојевима. Само археолошке методе нису довољне.“

Истог мишљења је и доц. Бони Петрунова, директор Националнпог историјског музеја, која се нада да ће и ове године добити финансирање пројекта на подручју рта Калијакра, јер су до сада археолошка ископавања тамо веома успешна. Реч је о бившој престоници Деспотовине Добруџе (бугарске државе на северном Црноморју крајем XIV века):

"Последње три године откривено је изузетно богато благо – преко 1.000 предмета, као што су златни и сребрни накит, ковани новац, делови одеће итд. – прича у интервјуу БНР доц. Петрунова. – Пре тога смо нашли и јединствену кинеску копчу израђену од жада која није типична за наше поднебље. А прошле године смо посебно истраживали један од гробова у којем је сахрањен непознати племић. Пронађени су богати загробни дарови међу којима је најупечаљивији масиван златан прстен са натписом „Георгије Велики“. Он је чак боље израђен од прстена цара Калојана.

Овај археолошки налаз је изазвао бројна питања у вези са пореклом тог мушкарца, који је вероватно повезан са деспотом Добруџе Добротицом. Да бисмо стигли до историјских чињеница, радимо са многим другим истраживачима."

И долази најтежи тренутак – састављање слагалице од артефаката тако да би се добила поуздана слика о последњим средњовековним бугарским царствима.

Уредила: Дарина Григорова /интервјуи су дати за програм „Христо Ботев“ БНР/

Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: Здравка Маслjaнкова и БГНЕС

Више из ове категориjе

Тањир са ликом Пенча Семова експонат месеца јула у РИМ Габрово

Тањир за „Добротворну фондацију Пенча Иванова Семова“ је културни предмет јула у Регионалном историјском музеју у Габрову. У центру лепо украшеног тањира стоје слика и потпис бугарског индустријалца Пенча Семова, који је допринео..

објављено 12.7.20. 05.05

О Бугарима у Албанији на историјском плану и још нечему

1948. године је Бугарска одбила да пошаље професоре бугарског језика у Албанију која је у то време била изложена македонизацији. О овим и другим мање познатим чињеницама прича доц. Спас Ташев у недавно објављеном првом тому монографије „Бугарске..

ажурирано 1.7.20. 10.33

Петровдан је

29. јуна по календару Бугарске православне цркве слави се Петровдан‚ празник у част Светих апостола Петра и Павла, који су према предању заслужни за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство. Син сиромашног рибара‚ Петар је постао..

ажурирано 29.6.20. 08.48