Туристичко лице Софије

Сваког дана главни град Бугарске дочекује на стотине гостију из свих крајева света. За многе од њих то је полазна тачка за различите туристичке маршруте у земљи – од одмаралишта дуж Црноморске обале лети, до белих смучарских стаза у планинама зими. Међутим, скоро увек прве утиске о земљи туристи стичу управо у Софији и веома често она остаје у њиховим сећањима као леп и шаролик калеидоскоп.
Председник Асоцијације туристичких водича у Бугарској Николај Миндов представља једну од шетња које се нуде гостима Софије. По њему странци се обично заљубе у наш леп град са хиљадугодишњом историјом.
"У Софији има више места која вреди показати туристима – каже он. – Обично крећемо од римског форума, који се данас налази у центру града. Ту су и хришћанске цркве које су грађене у различитим периодима бугарске историје. У близини се налазе и џамија и синагога која је међу највећим сефардским молитвеним домовима у Европи. Недалеко од њих уздиже се и католичка црква. Сви ти храмови различитих религија формирају у центру Софије једно својеврстно верско средиште. Чак се некада родила идеја повезати куполе тих зграда ласерским зраком да би се нагласила духовна коегзистенција неколико религија у једном граду. После тих сакралних споменика шетња се наставља централним улицама и трговима, обликованим почетком 20. века – наставља г. Миндов. – Ради се о административном центру државе. Ту су зграде Министарског савета и Председништва. Туристи воле да се сликају са гардистима испред централног улаза. Често се распитују и о пореклу њихових лепих униформи. После окончања церемоније промене страже испред Председништва туристи се спуштају у подземни прелаз где разматрају остатке зида који је читавих XII векова штитио град. Они су пронађени случајно за време изградње прелаза и археолози тврде да цело то подручје крије још много занимљивих трагова из римског доба."
Следи зграда која се налази одмах поред Председништва некада је била џамија, а данас у њој је смештена богата збирка Археолошког музеја. Ту се могу видети и златна блага која су пронађена у Бугарској. Николај Миндов наставља причу:
"Затим прелазимо главни трг Софије који се зове "Кнез Александар Први". Овде се налази царски дворац, где су већ преко 50 година смештени Национална уметничка галерија и Етнографски музеј. За туристе то је одлична прилика да се упознају са делима истакнутих бугарских сликара и вајара, као и да сазнају нешто о вековним обичајима на нашем поднебљу, да размотре дивне бугарске народне ношње. Пролазећи овим тргом лети човек може да чује и познате оперске мелодије, јер су овде већ у неколико наврата приређиване оперске поставке под ведрим небом. Познато је да се странци увек са интересовањем и поштовањем односе према бугарским оперским талентима. Понекад чак целе групе долазе у Софију специјално да би присуствовале поставци у Националној опери. Природан наставак сваке културне шетње је градски парк око Народног позоришта које је грађено почетком XX века у неокласичном стилу. Овде се лети приређују концерти и изложбе, а зими ту ради ледено клизиште. Има и много кафића тако да је то омиљено место за шетње. Настављамо такозваним "жутим коцкама" – прича даље г. Миндов. Ради се о једној од најпознатијих софијских улица покривеној тим чувеним жутим коцкама почетком 20. века које је бугарски цар добио као поклон од Аустро-Угарске. Кажу да ако идеш "жутим булеваром" никад се нећеш изгубити у Софији."
Настављамо обилазак Софије посетом руске цркве Светог Николаја која је изграђена 1914. и по речима нашег водича Николаја Миндова импресионира сваког посетиоца својим изгледом. Она се налази на раскрсници две најпрометније софијске улице.
"За улицу која носи име револуционара Георгија Раковског можемо рећи да је бугарски Бродвеј. Ту се налазе скоро сва софијска позоришта. А када наставите узбрдо завршићете свој обилазак испред цркве Светог Александара Невског која је међу највећим у Европи. Она окупља око пет хиљада људи. Када се служи служба, туристи уживају у дивним "а капела" појањима. Акустика овде је феноменална. Недалеко се налази и зграда Парламента. У ствари, обилазимо центар града пешке да би се туристи изблиза упознали са свим занимљивим местима. Наравно, то није све што можемо показати гостима Софије, додаје г. Миндов. После обиласка центра можемо да се аутобусом одвеземо на излет до планине Витоша. Путовање траје свега тридесетак минута. То је и прилика да свратимо у Национални историјски музеј који чува велики део историјског сећања Бугарске. А Бојанска црква је место које свако треба да посети због добро сачуваних фресака из XIII века. Мало је земаља у свету које се могу поносити таквим драгуљем."

Превод: Александра Ливен

Подели

Туристичко лице Софије

Више из ове категориjе

Мајски празници даће снажан подстрек летњој туристичкој сезони

Google ажурира своју функцију навигације новим фотографијама из наше земље

Еленски бут, фестивалски туризам, романтика и чиста природа – упознај град Елену и околину