Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Вила се лоза винова…

БНР Новини
Фотографија: архива

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун Зарезан (Трифун Орезач).

Глава бога Диониса овенчана је листовима винове лозе и грожђем. Познато је да је у Сумерској култури лист винове лозе сматран симболом живота. Винова лоза је често пута приказивана и на старим кованицама као својеврсно оличење плодности и благостања. У Бугарској ћете листове винове лозе и грожђе видети свуда – од мотива у народном везу до украса погаче. Мотив винове лозе и грожђа појављује се и на иконостасима украшеним дуборезом. У текстовима јеванђеља винова лоза симболично представља Исуса Христа, а његови ученици су лозове гране. И сам Исус је за себе говорио: „Ја сам истински чокот, а Отац мој је виноградар…“ (Јов. 15,1). Према хришћанству, лоза је дрво живота или божанско дрво, а плодови винове лозе симболизују наду за добар живот на другом свету. Према предању, лозу је у рају засадио Сатанаило. Стога се лоза не може једнозначно тумачити, јер се у њој преплићу греховне и божанске силе. Након потопа вода је из раја однела грану винове лозе коју је Ноје нашао и засадио. То што ју је нашао и посадио Ноје, натерало је Бога да заволи ову биљку, али не сме се сметнути са ума њена дволична, слаткогорка природа. Лоза, односно вино могу да напакосте свакоме ко буде претерао са њим. У бугарским пословицама о вину кажу да је „весела трпеза“, али и „разбиглава“.

У нашој традицији постоји читав низ правила и ритуала који се изводе приликом подизања и одржавања винограда. У народу се веровало да се нови засади винове лозе подижу када је месец пун како би и бачве биле пуне вина. Винова лоза се не сади на преступну годину, јер ће једне године родити, а другу не. Упркос увреженом схватању да је подизање винограда и производња вина мушки посао, први лозни калем треба да посади жена која је подигла здраву и праву децу. Она поставља садницу у земљу и изговара речи благослова, прелива је белим вином унакрст, то се понавља три пута. Тек после овога мушкарци могу да се лате посла. На дан садње домаћице обавезно кувају пасуљ, а за трпезом изговарају благослове да се развију гране из калема, а бобице грожђа надују попут зрна пасуља. Наравно, на трпези се налази и вино. Како би произвели добро вино, људи су изводили ритуал са хлебом познатим под називом „бачва“. Обредни хлеб у облику бачве припрема се на Бадње вече. Затим домаћин симболично сипа у хлеб и отпије гутљај. Свако од присутних одломи по парче погаче, а један комадић однесе и у виноград. Сличне обредне погаче се припремају и за Дан Светог Трифуна, као и при садњи винове лозе.

У народу се верује да се грожђе не сме бацати на прљаво место, јер се оно користи за причешће. Ако се грожђе, петељка грожђа или гранчице баце у ватру, плодови ће се осушити на чокоту. Орезане гранчице виноградари нису бацали у ватру све до прославе Духова. Уколико ту забрану не испоштују, род грожђа ће бити слаб, а гроздови рејави. Честа појава дуге током летњих месеци обећава да ће вино бити квалитетно.

У традиционалној култури Бугара грожђе, производи грожђа и винове лозе имају лековито дејство. У магијским радњама се никад не користе хлеб и вино, јер су они чисти и свети. Чак и винско сирће штити од злих очију и урока. Из тог разлога се деца и девојке на које је бачен урок умивају сирћетом. Лозан, Лозанка, Лозинка, Гроздан су међу бугарским именима везаним за лозу и грожђе.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Виноградари из региона Стралџе обавиће ритуал орезивања винове лозе

Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..

објављено 14.2.24. 07.55
Народно читалиште „Уједињење 1923”

Банатски Бугари позивају све на традиционални карневалски фестивал

Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..

објављено 9.2.24. 10.45