Бугарска влада је недавно усвојила Стратегију развоја електронског управљања чиме је преузела обавезу да до 2020. г. јавна администрација уђе у корак са 21. веком и да тако олакша живот бизнису, самој администрацији и грађанима. То је у ствари друга таква стратегија током последњих десет година. Али чим је дошло да усвајања новог владиног документа, онда амбиције и планови о реформама државних и општинских услуга нису дали задовољавајуће резултате.
Бугарска је шампион у погледу стратегија, концепција, програма и развојних планова у сфери е-услуга, али је истовремено и европски аутсајдер у томе. То је признала и вицепремијер за економска питања Данијела Бобева. И заиста, почетком 2013. г. од 562 администрације тек 80 нуди е-услуге, саопштава сама Влада. Чињеницу да је увођење електронског управљања веома важно и потребно, и од користи друштву, доказује и то што административни терет кошта бизнису, грађанима и самим чиновницима преко једне милијарде евра годишње. Прорачуни стручњака показују да ће после увођења е-услуга та цена опасти за читавих 30 одсто.
Међутим, да ли постоје сви потребни предуслови за увођење е-управљања у земљи, као што је у свим развијенијим земљама? То није реторичко, већ логично питање са, нажалост, неједнозначним и некатегоричним одговором. Бугарска је позната по свом одличном и квалитетном приступу интернету, при чему је на неким листама сврстана у групу светских лидера. То је само по себи врло добар предуслов електронизације јавних услуга. И вероватно то је један од разлога да људи користе и оно мало е-услуга, које нам наглашено активно нуде државне установе и локалне власти. Реч је пре свега о неким модернијим општинама и јавном осигурању. Ма колико непотпуна била лепеза могућности, које грађани и фирме могу да користе, добро ради и национални портал www.egov.bg, који је за сада у експерименталном режиму. Међутим запањујући и у неку руку обесхрабрујући су последњи подаци о коришћењу интернета у Бугарској. Сходно њима, тек 54 одсто грађана има приступ светској мрежи. Ипак, последњих година број технолошких аутсајдера бележи пад – у 2010. г. он је износио 3 милиона људи, годину дана касније – 2,5 милиона, а 2012. г. – 2,38 милиона, а 2013. – 2,28 милиона код становништва од 7 милиона људи.
Као што је видно, тенденција је позитивна и узета је у обзир приликом израде новог владиног програма, који треба да буде испуњен до 2020. г. За његову реализацију Европска унија издваја 145 милиона евра за дигитални раст и 30 милиона евра за инфраструктуру у сеоским регионима. Тај реалистички приступ заслужује да буде поздрављен и гарантија је да нова стратегија електронизације управних услуга неће попунити ионако високи број упропашћених и неиспуњених програма и планова.
Превод: Александра Ливен
У Пловдиву је данас почело пролећно издање Сајма заната, јавља Радио Пловдив БНР. Током три дана занатлије ће демонстрирати своје умеће у Старом граду. У фокусу овогодишњег пролећног сајма је занат стар скоро 5.000 година – уметничко плетење на..
Конференција „Рад швајцарских наставника – порука и изазов будућим генерацијама“ одржана је данас у Софији. Догађај је одржан у организацији Националне спортске академије „Васил Левски“ и Амбасаде Швајцарске у Бугарској, а посвећен је обележавању 130...
Интересовање за изучавање бугарског језика у Словачкој датира од пре скоро једног века. Године 1919. у Братислави је основан Универзитет Коменског – најстарија словачка високошколска установа. Две године касније, основан је и Филозофски факултет на којем..
У току је Европска недеља јавног здравља (EUPHW). Реч је о иницијативи коју на годишњем нивоу организује и координира Европско удружење за јавно здравље..
Срчана слабост је на добром путу да се претвори у пандемију. У Европи се сваког минута пријави седам нових случајева. Ову забрињавајућу констатацију изнео..
Физичко и ментално здравље људи током целог живота главна је тема Европске недеље јавног здравља. Иницијатива има за циљ да подстакне сарадњу између..