После пропасти Старе Велике Бугарске кана Кубрата, његов други син Котраг кренуо је на север начелу протобугарског племена Котраги. Настанио се у подручју средњег тока Волге где је око 660 г. успоставио нову државу – Поволшку Бугарску. Трагови њене историје брижљиво се чувају и проучавају у Бугарском историјско-архитектонском музеју-резервату у Татарстану.
„Сматра се да је Котраг (или Кодраг) легендарна личност. Он се индиректно помиње у византијским хроникама, али за сада не постоје веродостојни писани извори о томе који би доказивали да је у питању историјска личност“, прича заменик директора музеја задужен за научна истраживања Андреј Фасхудинов. Ова протобугарска држава налазила се на важној рути, у близини великих река и трговачких путева. Захваљујући томе појавила су се велика економска, културна и политичка средишта, па је та држава постала својеврсна врата између Истока и Запада. За разлику од Дунавске Бугарске, која је 864. г. примила хришћанство, у Поволшкој Бугарској је 922 г. код кана Алмуша (Алмиша) званичном религијом проглашен ислам.
„Део становништва и даље служи древним паганским божанствима, а било је и хришћана. За прихватање ислама велику улогу су имали активне економске и културне везе са већ исламизованом Средњом Азијом. Претпоставља се да су први Поволшки Бугари који су примили ислам били трговци и светски путници.
Ислам се постепено проширио међу различитим племенима. То је утицало и на писмо које је био у употреби код Поволшких Бугара“, каже Андреј Фасхудинов:
„Пре примања ислама они су користили рунско писмо. У нашем музеју има предмета с рунама, најчешће појединим знаковима које су до XII-XIII в. користили цехови (занатска удружења); рецимо грнчари су их стављали на дно земљаних судова, а други су их употребљавали као знак за одређену владарску лозу. Прихватањем ислама овде је проширено писмо на основу арапског алфабет. које је било у употреби на овим просторима до 20-их година ХХ века, т.ј. до преузимања власти од стране бољшевика.“
Поволшки Бугари су једини народ који је пружио одлучан отпор Џингис-хановој војсци, поразивши њену претходницу у чувеној бици 1223. г., објашњава Фасхудинов:
„Та битка између Бугара и монголске војске вођена је у подручју Самарске Луке у сливу Волге. Сазнавши о планираном нападу Монгола приликом њиховог приближавања, они су имитирали бежање и повлачење, али суих тако увукли у замку. Захваљујући овој ратној лукавости Бугари су поразили Монголе и нагонили их у бекство. Многи Монголи ипак су били заробљени, а потом су их Бугари заменили за овнове, што је за монголску војску била велика брука. А ова битка је остала у историји као„овновска“.
Највећи процват Поволшка Бугарска је забележила у XII в. и првој трећини XIII в. - до 1236. г., када ју је Златна хорда ипак освојила:
„Поволшки Бугари су били искусни трговци. Они су трговали са многим земљама, укључиво и са Кином. У Сибиру су набављали скупоцена крзна, фосили и кљове мамута, а затим их продавали на тржницама Болгара, у другим азијским земљама и у Европи. Стизали су све до Егејског мора на југу и Северног леденог океана, одакле су довезивали кљове моржева. Код њих су били развијени и занати. У XIV в. овде је била развијена производња сировог гвожђа, која је постала популарна у Европи тек у XVI в. Археолози су открили ливнице и топионице гвожђа, где је достизана температура од 1000 и више степени.
Бугари су били вешти у изради накита. Татари и данас примењују њихове својевремено високе технологије. Био је развијен и стакларски занат. И, наравно, Бугари су били одлични ратници. Најмоћнија у њиховој војсци била је коњица, а тешко наоружана пешадија играла је споредну улогу.“
Поволшки Бугари досегли су висок ниво духовне културе, науке и образовања, истиче Андреј Фасхудинов:
„У Поволшкој Бугарској писменост је била широко раширена, чему је увелико доприносио систем обуке. И дечаци, и девојке од малена су савладавали слова и бројеве, а описмењавање је вршено у џамијским школама. Знатан проценат становништва је умео да чита и пише. Ислам је обавезивао и изучавање арапског језика. Они образованији учили су и друге источњачке језике. Тада се сматрало да образовани човек у Болгару мора знати неколико језика.“
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: bolgar.infoДанас Бугарска православна црква и њени верници славе Дан Светих апостола Петра и Павла. Они су заслужни за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство, били су неустрашиви проповедници Христове вере, због чега су прогањани и нашли..
Године 2019. Министарство културе је, по идеји Ансамбла „Чинари“ и уз подршку великог броја уметника и установа, прогласило 22. јун Даном бугарског фолклора. Иницијатори су се определили за тај датум, јер је то средина године, око њега наступа летњи..
Древни центар Банског чува историју овог нашег прелепог планинског града, који је последњих деценија познат пре свега као планинско одмаралиште и фестивалски центар. Али је град познат и по храму Свете Тројице – једном од највећих хришћанских храмова..
Када се неким посебним поводом окупљамо са својим рођацима или пријатељима, у знак поштовања и као успомену, обично им дајемо поклон уз лепу..