Регионални историјски музеј у Сливену донирао је своја издања библиотеци „Христо Ботев“ у Кишињеву. Она је основана 1992. године од бугарске дијаспоре у Молдавији и ради као филијала Градске библиотеке. Њен фонд чине дела бесарапских Бугара, бугарска класична књижевност, а најтраженија су издања посвећена историји бугарске праотаџбине. Овде се на празнике окупљају Бугари, одржава се курс из бугарског језика, основан је и састав народних игара. То је омиљено место наших сународника у главном граду Молдавије.
О донираним библиотеци књигама прича Николај Сираков, директор Регионалног историјског музеја у Сливену:
Поклонили смо наша издања не само библиотеци „Христо Ботев“ у Кишињеву, него и Болградској гимназији у Украјини. Не смемо заборављати да је за време Руско-турског рата из 1828-1829. године, после повлачења руских трупа, већи део становништва Сливенског и Јамболског краја отпутовао и доселио се у данашњој Бесарабији. Тако да је сасвим природно да наш музеј гаји посебан однос према наследницима тих Бугара. У Сливену раде стручњаци који истражују те сеобе. Током година је било неколико емигрантских таласа. Била је и ремиграција. Наша идеја је била да им обезбедимо издања која се баве дотичном проблематиком. Послали смо претежно издања Музеја са истраживањима и, свакако, са акцентом на ту тему, осетљиву за наше сународнике у Молдавији и Украјини. Обогатили смо издања етнографским, археолошким и другим материјалима. Циљ нам је да популаришемо и да привучемо пажњу бесарапских Бугара на историју њихове праотаџбине, да осете да ми мислимо и радимо за њих. Они су наши сународници и треба да упознамо припаднике млађих генерација са њиховим коренима, да им испричамо одакле потичу, да им представимо родни крај њихових предака.
Да ли међу бесарапским Бугарима постоји интересовање за њихове историјске корене?
Ми одржавамо тесне везе са свим организацијама које представљају интересе бесарапских Бугара у Молдавији. Активно радимо и са бесарапским Бугарима у Украјини. Збратимљени смо са Милитополом у Источној Украјини, а око тог града има више од 30 бугарских села. Исто тако одржавамо контакте са Одесом, где живи велика бугарска дијаспора. У Сливен стално долазе бесарапски студенти. Одржавају се дани праксе. Укључујемо их у наша истраживања. Пре неколико година бесарапски Бугари из Молдавије и Украјине су учествовали у археолошким ископавањима тврђаве Туида из доба раног Бизантинског царства.
Идеја је да их привучемо преко науке и културе те да им покажемо да смо увек уз њих и да их подржавамо. Сматрам да успешно обављамо ту нашу мисију, рекао је у закључку Николај Сираков, директор Регионалног историјског музеја у Сливену.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: лични архив и bg.wikipedia.orgБугарски национални радио (БНР) је од 9. маја званично ушао у свет TikTok-а. На свом каналу медиј ће, поред информативних, нудити и забавне видео садржаје с тренуцима из емисија свих програма. Пратиоци ће имати прилику да се упознају с припремама за..
Девети мај - Дан Европе, први пут је обележен 1986. године. Одлука о томе донета је на Самиту ЕУ одржаном 28-29. јуна у Милану 1985. године. Како би окончале бројне сукобе у Европи, чија кулминација су Први и Други светски рат, европске земље су..
Сто двадесет научника из Бугарске и још 10 земаља учествоваће на Софијском фестивалу науке који се отвара данас, а трајаће до 12. маја у Софијском Тех Парку. Организатори догађаја саопштили су да ће међу међународно признатим гостима, који ће на..
Конференција „Рад швајцарских наставника – порука и изазов будућим генерацијама“ одржана је данас у Софији. Догађај је одржан у организацији Националне..
У Пловдиву је данас почело пролећно издање Сајма заната, јавља Радио Пловдив БНР. Током три дана занатлије ће демонстрирати своје умеће у Старом граду...
Интересовање за изучавање бугарског језика у Словачкој датира од пре скоро једног века. Године 1919. у Братислави је основан Универзитет Коменског –..