Хотел “Цар Борис” у Великом Трнову ће бити издигнут из расула и рестауриран средствима америчког милионера и филантропа Едмонда Бека. Већ дужи временски период зграда је руинирана и запуштена иако је 1980. г. проглашена спомеником културе. Американац ју је недавно купио и сада се ради на пројекту њене рестаурације. Хотел “Цар Борис” изграђен је 1894 .г. према пројекту Стојана Герганова – самоуког мајстора, који је танчине заната научио од градитеља из Дрјанова међу којима је био и чувени у нас Кољо Фичето. Нови власник Едмонд Бек је бивши авијатичар који се бави изградњом голф терена, трговином некретнинама и нафтом. Када се 2005г. случајно обрео у Великом Трнову, био је очаран лепотом бугарског града и почео да купује напуштене зграде од историјског значаја. Рестаурирао их је и удахнуо им нови живот. Едмонд Бек је власник и старог хана “Хаџи Николи” у Самоводској чаршији. Сада је он претворен у луксузни комплекс са рестораном и уметничким галеријама. Због инвестиција у обнављање и очување историјских зграда у старој престоници Бугарске, ове године је Едмонду Беку додељена награда “Велико Търново”.
У парку Националног дворца културе у Софији ће данас бити отворена међународна изложба „Изађи и гласај,“ коју је, уз подршку Бироа Европског парламента у Бугарској, организовао глобални креативни студио за друштвени утицај Fine Acts. Идеја..
Црвено јаје симбол је васкрсења и живота. Међутим јаје офарбано у црвено и друге боје одавно је постало и симбол Босилеграда. У српском градићу надомак границе с Бугарском, насељеном махом етничким Бугарима, више од три деценије се одржава Међународни..
Додирне тачке између биологије и иконописања су непознате и неразумљиве људима који су одани науци. За Екатерину Титову, доктора биолошких наука, која је навикла да свему приступа на логичан начин, оцрковљење долази некако само од себе, кроз..
Седамнаесто издање Међународног фестивала савременог плеса и перформанса „Антистатик“, које ће данас почети у Софији, одржаће се под слоганом „Више од..
„У свету који се све више разједињује, држање за руке представља тиху молитву – начин да поново будемо на окупу“ – стоји у опису пројекта „ Отац и син “..