ЕК одобрила финансирање повезивања гасовода Бугарске и Грчке

Европска комисија (ЕК) је оценила позитивно намере о повезивању система за пренос гаса Бугарске и Грчке. Конекција дуга 182 километра од Комотинија до Старе Загоре ће поседовати капацитет за пренос 3 милијарде кубних метара природног гаса годишње до 2021. уз могућност постепеног повећања испорука до 5 милијарди кубних метара. Укупни трошкови изградње износе 240 милиона евра. Пројекат ће повећати преносни капацитет Бугарске за државе Југоисточне Европе на бази коришћења гасних интерконекција земље са Румунијом и Србијом, а помоћи ће и диверзификацију испорука гаса допунским изворима из Каспијског региона, са Блиског Истока, из Источног Медитерана и терминала за укапљени гас (постојећих и нових у Грчкој и/или Турској).

Јоханес Хан: 2025. је реалистичан датум за учлањивање држава Западног Балкана

У интервјуу листу„Ди Велт“ комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан је изјавио да је 2025. реалистичан датум за пријем нових чланица са Балкана, али само ако су оне испуниле неопходне критеријуме. Мото је „квалитет испред брзине“, каже комесар. Према Хану, разумевање између Македоније и Грчке може да има позитиван учинак на спор између Србије и Косова и да подстакне процес придруживања Западног Балкана ЕУ. Раније аустријски канцелар Себастијан Курц је на састанку у Београду са српским председником Александром Вучићем рекао да ће „ЕУ бити потпуна тек када јој приступе земље Западног Балкана“.

Грчка очекује раст прихода од туризма

Ове године приходи од туризма у Грчкој могу да забележе раст од две милијарде евра због повећаног броја посетилаца, изјавила је министарка туризма Елена Кундура, прогнозирајући четврту узастопну годину раста у сфери индустрије. Удео туризма у БДП-у Грчке достиже скоро 25%, и то је од великог значаја за земљу која се опоравља после подуже економске кризе. Грчка влада очекује велики економски раст, пошто је овог лета окончан последњи „спасилачки“ програм са међународним повериоцима. Према подацима Централне банке приходи од туризма у 2017. години су износили 14,6 милијарди евра. Очекује се да ове године број посета, у том броју и од крузера, достигне 33 милиона људи, док је прошле Грчку посетило 30,2 милиона туриста.

Инфлација у Турској галопира увис

Годишња инфлација Турске у октобру је достигла 25%, а то је и њена највећа вредност од 15 година наовамо. Месечне потрошачке цене су скочиле за 2,67%, сведоче подаци Турског статистичког завода. Инфлација у октобру је резултат раста цена одеће и обуће за 12,74% и цена станова за 4,15%. На годишњој бази у октобру највећи је раст цена намештаја и кућних апарата – за 37,92%. Прошлог месеца Централна банка Турске није променила референтну каматну стопу после њеног озбиљног повећања у септембру и пошто је ублажавање тензија са САД помогло турској лири да бар мало поврати своју вредност. 31. октобра Централна банка је прогнозирала да ће крајем године инфлација износити 23,5%.

Дијалог између Београда и Приштине у застоју због одлуке Косова да повећа царине на увоз робе из Србије

Нова рунда преговора између Београда и Приштине у циљу нормализовања односа између две земље није довела до неког напретка. Након састанка у Бриселу са високом представницом Европске уније за спољну политику и безбедност Федериком Могерини и косовским председником Хашимом Тачијем, српски председник Александар Вучић је изјавио да дијалог не може да се настави све док Косово не укине додатни порез на увоз српске робе, као и друге своје „противправне одлуке“. Вучић је оптужио Приштину да говори о формирању косовске војске, што је супротно Бриселском споразуму, као и да покушава да избаци Србију из енергетске мреже на север Косова. Са своје стране, председник Косова је рекао да јe састанак био праћен „агресивним понашањем српске делегације“ и да се дијалог не може водити „ултиматумима и агресивним гласом“. ЕУ пак је растурила кратко саопштење у којем позива две стране да сарађују.

Ципрас се договорио са грчком црквом о њеном раздвајању од државе

Премијер Грчке Алексис Ципрас је изјавио да промена Устава која предвиђа раздвајање цркве и државе не противречи вековним традицијама грчког народа. Владајућа парламентарна коалиција на челу са радикално левом СИРИЗОМ је 2. октобра поднела на разматрање предлог за ревизију Устава којим ће се учврстити „верска неутралност“ државе. Грчка православна црква већ вековима има водећу улогу у животу државе и по Уставу православље се сматра званичном религијом и то се неће променити. Међутим, с обзиром на чињеницу да 98% грађана Грчке чине православни хришћани, сличне промене се сматрају револуционарним.

Саставио: Мануел Савов

Превод: Александра Ливен

Фотографије: БГНЕС