1971. године је саксофониста и композитор Веселин Николов у граду Пазарџику основао једну од најупечатљивијих и најпоштованијих џез формација у земљи. Три месеца касније одржан је и први концерт Белих, зелених, црвених. О почетку и најузбудљивијим тренуцима током скоро петодеценијске каријере испричао нам је Петар Џурков, пијаниста, композитор, један од оснивача формације „Бели, зелени, црвени“ који је и данас у њеној поставци: 

Формирали смо комбо џез бенд – труба, тенор и баритон саксофон, гитара, вокалисткиња итд. На почетку смо изводили „естрадну“ музику, али је Веселин Николов променио ствари. Након друге године смо се преместили у Пловдив, а репертоар нам се заснивао искључиво на џез комадима. Веселин је изабрао име за бенд. Испрва смо се звали „Бели, зелени и црвени,“ што је алузија на наслов једног комада Дука Елингтона – Black, Brown and Beige. Затим смо изоставили „и“ а назив бенда је постао синоним за бугарску тробојку. Наравно, свако је имао своје идоле. Ја сам, рецимо, учио од Оскара Питерсона и других пијаниста који су били међу најбољима у то време. Покушавао сам да свирам као они, али је ипак наш стил другачији, што је, по мени, заиста лепо. Тада су људи имали сасвим други однос према култури – пуно спонзора је нам пружило руку подршке, пошто им се свидела музика коју стварамо. Припремали смо програме и звали гостујуће солисте, песнике, глумце… Имамо пуно незаборавних успомена, али су можда учешће на Њупорт Џез фестивалу у САД (1979) и турнеја у Индији (1980), уз наступе на фестивалима у Мумбају, Калкути, Делхију и другим концертима, оставили најупечатљивији траг. Стално смо путовали, али смо се увек враћали. Никад ми није ни на крај памети пало да останем у иностранству, много волим Пловдив и Бугарску.

Прва поставка бенда се, како су године пролазиле, доста променила. Својевремено су његови чланови били Огњан Видев (гитара), Теодосиј Спасов (кавал), џез певачица Јилдиз Ибрахимова и др. Поред поменутих учешћа у иностранству, бенд је наступао на бројним престижним сценама – у Пољској, Чешкој, Шведској, Немачкој, Мароку, Русији, Украјини, Мађарској, Грчкој… Музичари су добитници многих награда, а последњу су добили пре пар дана – на Пловдив џез фесту. Награду за укупан допринос развоју џеза код нас уручена је члановима формације чији је вођа (од 1991) гитариста Веселин Којчев. Фестивалским програмом је био предвиђен и бенефицијски концерт, диван поклон њихових ученика и следбеника – пијаниста Милена Кукошарова и Мирослава Туријског, саксофониста Димитра Љолева (алт) и Венелина Георгијева (тенор), Мартина Ташева (труба), Николаја Карагеоргијева (гитара), Александра Лекова (бас-гитара), Нача Господинова (бубњеви).

Много су нам се допали наши комади у аранжману и извођењу ових младих музичара, каже Петар Џурков. Генијални! Драго ми је пошто су двојица пијаниста који су урадили аранжмане моји ученици. У ствари, сви који су свирали били су наши ђаци или сарадници. Ми смо запалили искру, а они су наставили традицију.

Познати пијаниста, композитор и лидер бенда Милен Кукошаров је своју захвалност исказао овако:

Бескрајно сам захвалан музичарима из бенда „Бели, зелени, црвени“ на свему што су учинили за нас. Они су нас подржали у тешким годинама када је земљом харала економска и духовна криза. „Бели, зелени, црвени“ су организовали џез радионице где смо се окупљали, свирали, имали смо прилику да се упознамо с новим музичарима, гледали смо снимке с концерата. Оне су за нас биле својеврсно острво спаса усред потреса у земљи. Тада нисмо ни били свесни шта смо добили. Јако сам срећан што су изградили континуитет – једну карику која недостаје историји нашег друштва из оног периода. Али се овде, у Пловдиву, то догодило.