Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Пловдив – Европска престоница културе 2019

Чаробан звук дрвених музичких инструмената разлеже се Етнографским музејем у Пловдиву


Са културним дометима европске цивилизације Бугарска, ослобођена другом половином 19. века, упознаје се брзо, а они постају популарни у обновљеној држави јер су умови и срца Бугара жудели за новим знањима и доживљајима. Како је настала градска култура – отварањем музичких салона и васпитавањем префињеног укуса, а све је то приказано на изложби „Песма дрвета” у Етнографском музеју у Пловдиву.

Магија бугарских гајди, ћеманета и кавала укомбинована са финоћом звука класичних музичких инструмената дочарава атмосферу слободне Бугарске, кажу организатори изложбе која је део календара иницијативе „Пловдив – европска престоница културе 2019”. До краја месеца посетиоци ће имати прилике да се дотакну неких између најдрагоценијих предмета из музејске збирке као и да сазнају како су у градској средини традиционални инструменти постепено потиснути класичним инструментима који су стигли из Западне Европе.

Једно веома интересантно ћемане с краја 19. века приказано је на изложби – израђено је од изрезбареног јавора, а гудало је од дудовог дрвета – прича др Биљана Попова из Регионалног етнографског музеја у Пловдиву. – Припадало је деди Хаџи Радету мечкару из села Виница. У прошлости су мечкари неговали традицију извођења народне музике и песама. Самосвојна је њихова уметност, они нису само свирали него и на специфичан начин приказивали оно о чему су свирали и певали на отвореном, те је њихов  наступ био веома атрактиван. Зато су и музички инструменти били већи од обичних како би им звук био снажнији и продорнији.


У музеју поред првих гајди чувеног певача родопских песама Георгија Чилингирова изложен је хармонијум Најдена Герова – писца, језичара, фолклористе и јавног радника из доба националног препорода као и неки други европски „дошљаци” – жичани инструменти канон, цитра, цимбал као и далеко познатије виолине.


Још у доба османске владавине почела се формирати нова градска заједница која је била носилац другачије културе и која је имала другачији музички, па и сваки други укус
– наставља своју причу др Биљана Попова. – Наша земља се отворила према Европи – многи трговци и занатлије све чешће путују у европске земље, они тамо купују музичке инструменте и овде отварају музичке радње. Европска музика са своје стране постаје популарна у Бугарској захваљујући повратницима из иностранства и верским мисијама протестаната који доносе своје хармонијуме. После Ослобођења у земљу се враћају и професионални музичари, а са њима долазе и први мајстори који израђују класичне музичке инструменте.


На сцени се појављују бугарски солисти који су образовање стекли на конзерваторијумима у иностранству, а који су били жељени гости у најреномиранијим концертним дворанама у свету. Изложба упознаје посетиоце са троје Бугара: Сашом Поповим – талентованим виолинистом и диригентом, оснивачем Царског симфонијског оркестра, претходника Софијске филхармоније; Васком Абаџијевим – чудом од детета које свира на виолини, проглашеним „Паганинијем 20. века”; Недом Фтичевом – концертирајућом виолинисткињом, а касније професорицом у Софијској девојачкој гимназији.


Концерти  у нас нису држани само у салама него и на  кућним баловима
– додаје др Биљана Попова. – На њима су свирали како неки од гостију ових свечаности тако и оркестри класичне музике који су изводили стриктно припремљени програм. На почетку је извођена полоњеза, онда је следео валцер, а на крају је свирано бугарско коло. Европски класични инструменти су постепено ушли у музички живот Бугарске, неко време су они и традиционални бугарски инструменти коегзистирали у оквиру једног концерта. Било је оркестара у којима се свирало на ћеманету и виолини као и на неким другим сличним инструментима.


Реконструкција две свадбе – једне родопске и једне градске, са карактеристичним за њих инструментима – каба гајдама и цитром, показује контраст између домаћих традиција и надолазеће европске културе.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: ethnograph.info и БТА

Више из ове категориjе

Бугарска на Међународном сајму дечје књиге у Болоњи

„Једном давно су у Болоњи саградили читаву палачу од сладоледа, баш на Главном тргу, и деца су долазила из далека да је лизну.“ Овако почиње прича „Палача од сладоледа“ из књиге „Телефонске приче“ Ђанија Родарија, једног од највољенијих дечјих писаца. И..

објављено 2.4.24. 11.25

Слике Ивана Мрквичке и Владимира Димитрова на аукцији

Аукција посвећена модерној и послератној бугарској уметности, која укључује селекцију од 104 уметничка дела, одржаће се у Софији 2. априла у Hyatt Regency Sofia хотелу, јавља БТА. Међу понуђеним радовима су амблематична дела Јарослава Вешина и три..

објављено 29.3.24. 07.25

Додељене позоришне награде „Икар“

На Светски дан позоришта, 27. марта, на свечаности у Народном позоришту „Иван Вазов“, по 50. пут су додељене награде за сценску уметност „Икар“.  „Хаг“ је проглашен за најбољу позоришну представу.  Сатира украјинске драматуршкиње Саше Денисове,..

објављено 28.3.24. 08.55