Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Стилијан Киров: „Трагању никад краја. У томе је лепота наше професије“

Фотографиjа: лична архива
Стилијан Киров има нешто више од 30 година и импресивну стваралачку биографију. Од јесени 2017. он је музички директор Илинојског филхармонијског оркестра (Illinois Philharmonic – Chicago's Southland). Музички директор је и два друга оркестра у САД. Исте године освојио је прву награду на Међународном концертном такмичењу „Debut Berlin“ и имао свој деби у Филхармонијској дворани у Берлину.

17. јануара у концертној дворани „Бл'гарија“ Стилијан ће први пут дириговати Софијском филхармонијом. На програму ће бити Бетовенова увертира Леонора бр. 3, Концерт за клавир и оркестар бр. 2 Ференца Листа и Симфонија бр. 4 Јоханеса Брамса. Солисткиња клавирског концерта је Петра Холендер-Погади – „једна од најперспективнијих пијанисткиња своје генерације која поседује завидну виртуозност и јединствено сценско присуство“, како наводе критичари.

Прва проба са Софијском филхармонијом, која је одржана 14. јануара, је била заиста незабораван доживљај – диван састав, одлична радна атмосфера, изванредно музицирање… За мене је велика радост што сам овде – код куће. Некада сам сваког четвртка одлазио на концерте Филхармоније. У овој концертној дворани сам имао пуно инспирација, бројне су моје успомене везане за њу – каже млади диригент

Као и многа друга деца код нас, Стилијан је почео да свира као дете – сео је за клавир када је имао тек 5 година. Имао сам неколико професорки и све су оне допринеле мом формирању, али ипак највише дугујем проф. Милени Куртевој која је радила са мном до моје 13-14. године. – каже Стилијан. Примљен је у Националну музичку школу где је учио клавир и обоу, као и дириговање код Дејана Павлова.

Једна од првих симфонија којима сам дириговао била је Симфонија бр.100 Хајдна (позната као „Војна симфонија“) – сећа се он. – Имао сам велику срећу, јер су ме професори храбрили у мојим покушајима да диригујем Омладинским оркестром и Камерним оркестром школе. То су били моји први утисци о диригентском послу, то су моја прва искуства. По завршетку школе две године сам био студент Националне музичке академије. Тада сам победио и на једном клавирском такмичењу у Паризу, а паралелно сам путовао до француске престонице да бих учио клавир. Касније сам прешао да живим тамо. У Паризу сам завршио дириговање (у школи Ecole Normale de Musique, у класи Доминика Руиса). Био сам асистент диригента париске Опере де Маси. Једном ме мој професор посаветовао да конкуришем на најреномиранијим школама у САД и имао сам срећу – примили су ме на „Џулијард“где сам у класи маестра Џејмса Депрајса завршио оркестарско дириговање. По дипломирању сам око годину дана провео у Њујорку – предавао сам, свирао на клавиру, на оргуљама. Није било лако бити у „центру света“ и тражити посао. Победио сам на конкурсу за асистента диригента у Мемфису, у држави Тенеси, а након две године сам се придружио Симфонијском оркестру Сијатла, прича Стилијан Киров.

Тамо је остао три године, али је осетио да је дошао тренутак за промену. Таман је постао отац и напустио је тај оркестар иако није имао другог посла. Срећом одобрили су га за музичког директора оркестра „Симфонија у Ц“ – Њу Џерзи (New Jersey's Symphony in C), на месту познатог бугарског диригента Росена Миланова. Одобрен је и за музичког директора Бејкерсвилдског симфонијског оркестра.


Заиста прија радити са добрим музичарима. Стално сам на путу и авион је мој дом… али све то вреди. Сваки је оркестар као особа, а и веома је корисно радити лепу а различиту музику. Увек полазим од тога да заједно трагамо и мислим да је то правилан приступ. Познато је да сваки диригент долази у оркестар са неком свом идејом. Али веома је важно да зна да када нешто чује реагује. Чујеш и реагујеш – умети то, од посебног је значаја и ова се способност мора развијати. На шта мислим? На пример, солистичко извођење замишљам на неки начин али извођач све другачије изведе – другачије, али много боље од моје првобитне представе. И тако и остаје – ништа нећу мењати иако сам све другачије замишљао.

Истина је да када се веома удобно осећамо морамо изаћи из зоне удобности и тражити нове правце. Истина је и то да човек мора у потпуности да ужива у могућности да ради са одличним музичарима тамо где се налази. Тренутно је моја ситуација таква. У фази сам стварања музике и развоја као уметника. Бернард Хајтинк, један од мојих уважаваних ментора, је рекао: Трагању никад краја. У томе је лепота наше професије, јер ма колико музичар добро знао дело које изводи, он увек открије нешто ново.

Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

„На многаја лета“ – концерт Софијског камерног хора „Васил Арнаудов“

Општински културни институт Дом културе „Средец“ у Софији ове године прославља 50 година од свог оснивања - годишњицу коју ће састави Дома културе обележити низом догађаја. Један од њих је концерт Софијског камерног хора „Васил Арнаудов“ који ће се..

објављено 25.4.24. 09.45

Песма „Бајка“ групе P.I.F. добила ново рухо

Нову и изразито емотивну верзију своје легендарне песме „Бајка“ представиће музичари из групе P.I.F. Међу именима која учествују у снимању нове верзије нашли су се амблематични извођачи домаће поп сцене. Тако ће, уместо у извођењу фронтмена групе Дима,..

објављено 24.4.24. 09.50

Младу Викторију Асенову песма спаја са хитмејкерима у Италији

Када човек открије таленат у себи, ништа га не може зауставити на путу ка испуњењу његових снова. Млада певачица Викторија Асенова поседује дар за певање и сценски наступ. Ова 14-годишњакиња, која се музиком почела бавити још у предшколском узрасту, већ..

објављено 21.4.24. 12.45