Бугарска се поноси својим новим прваком који је ушао у Гинисову књигу рекорда.Сасвим недавно је Маријана Павлова, рођена у граду Смољану у Родопима, званично добила Гинисов сертификат за постигнути рекорд најнижег женског гласа на планети.Рекорд је остварен у студију Ендија Брука, рок музичара и тонског редитеља који је радио са многим познатим именима светске поп и рок сцене.
Маријана која је ћерка популарне родопске певачице Христине Љутове, признаје да одавно сања о таквом одликовању:
Била сам апсолутно уверена у себе. Да отпевам најнижи тон није ми било никакав проблем. Још као ученица, у градском хору Смољана, певала сам у најнижем регистру. То се наставило и када сам била ђак Националне школе фолклорних уметности у селу Широка лака, а затим и у професионалном фолклорномсаставу „Родопа“.
Ансамблу „Родопа“ у Смољану Маријана је посветила 16 година своје каријере, потом се доселила у Софију где је певала у хоровима „Вања Монева“ (тада „Космички гласови”), “Драгостин фолк национал”, “Велики бугарски гласови” и у камерним саставима- квартету “Славуј” и трију “Родопеја”. Истакнути домаћи композитори Красимир Кјуркчијски и Стефан Драгостинов опет су њој поверили певање у ниском регистру.
Још пре 19 година Стефан Драгостинов је написао три песме за трио „Родопеја“, којима је требало да отпевам „де“ у великој октави што је веома ниски регистар за женски глас. То је тонски распон мушког гласа - бас-баритона. Затим сам у Манчестеру са њим отпевала "це" – „це гранде“ га зову музичари. (бележи се са великим словом C). Мој тон који је ушао у Гинисову књигу рекорда je1B у контра октави".
За слушаоце БНР Маријана Павлова је демонстрирала своје извођење, за које јој је признат Гинисов рекорд за најнижи женски глас у свету. Чујте:
Била сам разочарана што имућнији Бугари нису желели да инвестирају у квалитетну уметност– наставља Маријна Павлова. – У то време је мој брат са породицом већ живео у Лондону. Затим је тамо отишла и моја млађа ћерка која се удала, родила дете, унуку која је пола Кинескиња. Да бих јој помагала у одгоју детета и ја сам се преселила у Лондон. Нисам, међутим, прекинула везу са Бугарском. И даље сам члан састава "Драгостин фолк" и са њим обилазим сцене Бугарске и света. Организујем и воркшопове– у Француској, Швајцарској и Немачкој. Енглеска је такође земља која пружа више могућности досељеницима и овде се добро осећамо. Наравно да ми Бугарска недостаје и посебно Родопи где нисам била већ девет година. Срце ме боли када ми у сећање искрсну Роженске пољане. Пред спавање ми понекад у глави зазвучи песма која је својеврсна химна Родопа „Бела сам, бела јуначе“у пратњи родопских каба-гајди. И то ме умирује..."
Публика у Софији може да послуша Маријану Павлову 22. октобра на концерту „Драгостин фолка“ у Националној музичкој школи "Љубомир Пипков" којим ће састав обележити 25 година свог оснивања.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: лична архива
Становници два града на југозападу земље – Петрича и Разлога , прослављају долазак Нове 2024. године кукерским фестивалима. У Петричу данас се одржавају традиционалне Станчинарске игре на којима ће кукерске групе са преко 1.000 учесника..
Мадлен Божилова Амин добитница је Унескове награде „Живо људско благо“ за 2021. годину за пројекат израде старинске ћустендилске ношње зване саја. Ова Бугарка се пре извесног времена из иностранства вратила у родни Своге и почела да тражи некога ко би..
Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..