Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Буџет 2020 – шта ново?

Буџет Бугарске за 2020. и ове године заредом ставља акценат на повећање зарада у јавном сектору и на политику већег раста зарада учитеља, професора и наставника које би требало да у оквиру 4-годишњег мандата актуелне владе буду удвостручене. Нема неке друге велике политике везане за нови буџет изузев потенцијалног увођења новог система наплате путарине по пређеном километру, што ће, уколико се то деси идуће године, довести до повећања прихода у државну касу. Остале реформе које се тичу расхода, одвијају се спорим темпом. Лепо је спроводити реформе у добрим годинама, када има новца и вишка, каже у интервјуу Радио Бугарској старији економиста Петар Ганев из Института за тржишну привреду и додаје:


Здравство је један од система у којима, по мом мишљењу, постоји највећи промашај што се реформи тиче. Најављена је промена у правцу разбијања монопола Фонда за здравствено осигурање, предвиђало се да постоје и приватни фондови и да се на неки начин узму у обзир преференције корисника здравствених услуга. Ова реформа је, међутим, остала само на папиру – најављена је пре више од годину дана, а није остварена. За разлику од образовања где имамо нову законску регулативу, где су зараде повећане, у здравству нема ничег новог изузев чињенице да је повећан буџет Фонда за здравствено осигурање, али без побољшања услуга и без изналажења решења проблема са зарадама медицинских специјалиста, међу којима напетост остаје. Управљање системом је такво да чак и да се новац повећа, он не достиже до оних због којих је повећан. Остале проблематичне сфере су државна управа и органи реда. Сада су поново средства из вишка усмерена МУП или другим речима крајем година средства из вишка добијају увек исти системи. Очито је да тамо постоје проблеми…

Буџет за 2020. је балансиран, први пут од 11 година наовамо. Другачије речено, идуће године буџетски приходи ће бити једнаки расходима:

То је логична последица средњорочног оквира буџета због буџетских правила којих се придржавамо у Европи – објашњава економиста. – Овај средњорочни оквир се са тачке гледишта фискалног салда поштује веома стриктно. Пре неколико година влада је предвидела смањење дефицита. Ове године је 0,5%, а 2020. ће износити нула.

Институт за тржишну привреду предлаже да се 20% прихода од пореза на доходак физичких лица директно преусмерава општинама од чега би оне добијале скоро 400 млн евра годишње. Према стручњацима са Института оваква мера би удвостручила приходе бугарских општина тако да повећање локалних пореза и такси неће бити потребно. Ова дискусија се неће стишати и сматрам да ће, што се ове теме тиче, нови председници општина бити веома активни. Надам се да ће овај предлог ускоро бити усвојен, каже Петар Ганев.

Какве друге идеје из алтернативног буџета Института за тржишну привреду би хтео да види у финансијским плановима државе?

Хтео бих да видим финансијску децентрализацију и промену у систему здравства. Волео бих да видим и смањење неког пореза, па чак и неког невеликог – рецимо, пореза на камате или пореза који плаћају самостални трговци… посебно с обзиром на то да општине повећавају неке порезе. Смањења пореза у Бугарској није било последњих 10 година. Било је фискалних прилика за смањење дела пореског терета, али опет нема политичког консензуса у том правцу. По традицији у наш алтернативни буџет ми укључујемо мере за смањење пореза.


Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

БНБ пооштрава контролу за хипотекарне кредите

Управни одбор Бугарске народне банке (БНБ) обавезао је банке у земљи да примењују минимални сет од 6 индикатора за праћење кредитних стандарда приликом доделе и репрограма кредита код којих се као средство обезбеђења користи непокретност која служи у..

објављено 21.5.24. 08.51

Савет за економску анализу: Потребне су специфичне регионалне политике

Потребне су регионалне политике за превазилажење дисбаланса између степена запослености и економске активности у различитим регионима Бугарске, које да буду развијене у складу с потребама појединих региона земље, гласи препорука заснована на резултатима..

објављено 20.5.24. 14.49
Јорданка Чобанова

Чланство у ЕУ Бугарској донело нето приход од преко 21,3 милијарде евра

Од 2007. године, када је Бугарска ушла у ЕУ, реални приходи у земљи порасли су више од 3 пута. Куповна моћ је повећана за 20%. Камата на хипотекарне кредите у Бугарској 2006. године износила је 8%, сада је 2,8%. Бугарска је за 17 година чланства..

објављено 20.5.24. 13.44