Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Храм Светог Георгија у селу Орешец – одлична дестинација за верски туризам

10
Фотографија: nomadstime.com

Без обзира на то што споља не делује тако упечатљиво и привлачно, црква Светог Георгија у селу Орешец у околини Белоградчика већ два века топло прима у свој загрљај свако ко је прекорачио њен праг. Ликови светаца насликаних на зидовима и куполи храма сијају јарким бојама. Посетиоце неће оставити равнодушним и блиставо жуто Сунце и Месец насликани с обе стране улазних врата цркве, као траг дохришћанске епохе.

„На фрескама доминирају јарко жута, наранџаста, црвена и изразито плава боја,“ прича проф. Раја Заимова с Института за балканистику Бугарске академије наука. „Већину фресака насликали су школовани зографи што објашњава одсуство редоследа и поштовања канона. Тако, рецимо, уместо лика Пресвете Богородице на олтару видимо сцену Тајне вечере Исуса са апостолима, која делује као да је дечјом руком нацртана. Дакле, у првом плану је појединац, творац који слика вођен властитим схватањима – Света Марина је приказана с чекићем у руци спремна да убије ђавола, док Свети Харалампије држи корпицу пуну алата којим ће протерати лоше духове и болести. Или, сликар показује поштовање према свецима, али с друге стране додаје и нешто ново, нешто из стварног живота како би свеце чудотворце приближио богомољцима.“

С извесном наивношћу и несразмерним пропорцијама приказани су и ликови на иконостасу који красе не само иконе, већ и сцене мита о настанку света – Господ је приказан као старац, а Адам и Ева су тамнопути јер је Бог човека створио од блата.

Али поред богонадахнутих сликара у осликавању храма су учествовали и творци из чувене Тревненске ликовне школе. О томе сведоче имена која су сликари својеручно исписали изнад улазних врата храма. 1866. године је свој потпис оставио и Витан Николов – унук оснивача школе папе Витана. Дело ових вештих мајстора су дуборез и дрвени под (душема) у храму, а исто тако и звонара.

Звоник са звоном, које је према проф. Раји Заимовој један од најбољих доказа одличног рада мајстора, одвојени су од цркве. У дворишту храма налази се чесма с које тече лековита вода чије врело је горе у планини. Овде су и оброчни крстови, остаци старог гробља, рушевине старе манастирске школе опкољене зидовима од кречњачког камења.

Упркос томе што је опстала два столећа, црква у Орешецу носи бројне ожиљке и ране. А није ју нагризао само зуб времена него су јој велике штете нанели и злонамерни људи у налету лудила. Као и сви остали храмови у околини, тако је и црква Светог Георгија у доба комунизма служила за шталу. Неким чудом су њене фреске непроцењиве вредности сачуване до данас, али пукотине на зидовима прете да их униште. Потребна је хитна рестаурација. Тренутно су у току радови на санацији темеља, зидова и крова храма.

Смештен у селу Орешец, недалеко од Белоградчишких стена, и свега неколико метара удаљен од пећине Венеца храм Светог Георгија има све шансе да постане једна од омиљених дестинација за поклоничка путовања.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: nomadstime.com, Раja Заимова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Какав је укус Бугарске – кухиња као део наше туристичке визит карте

Бугарска баница и шопска салата увише наврата су се нашле на челним позицијама светских гастрономских ранг-листи. Али, далеко од тога да се бугарска национална кухиња може ограничити само на ова два јела, као ни на ћуфте, ћевапе, пржени кромпир са..

објављено 15.5.24. 12.55

Врх Ботев под снегом, лоши услови за планински туризам

Услови за туризам на планинама су лоши, саопштила је Горска служба спасавања. Скоро свуда пада киша, а на највишим деловима Старе планине има снега. На врху Ботев снежни покривач достиже висину од 7 цм. Према прогнози Националног института за..

објављено 15.5.24. 09.57

Број страних туриста у Бугарској у 2023. достигао нивое пре пандемије

Број посета страних држављана Бугарској у 2023. години порастао је за 16,0%, а највећи удео у томе имају посете турских и румунских турсита.  Ово се наводи у данас објављеном економском прегледу макроекономских показатеља бугарске економије..

објављено 13.5.24. 15.17