Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сви ћемо осетити економске последице кризе изазване коронавирусом, али ће најпогођенији бити незапослени и запослени у сивој економији

Фотографија: БГНЕС

У условима ширења коронавируса, објављеним 24. марта 2020. године у Службеном гласнику Р Бугарске Законом о мерама и акцијама за време ванредног стања уређују се механизми којим ће се заштитити здравље грађана и ограничити могуће штетне последице на привреду. Према аналитичарима, потребно је да се одмах приступи примени антикризних мера бугарских власти, јер ће их и кашњење од само неколико дана учинити бесмисленим.

Међутим, државни механизми заштите ће бити од користи једино запосленима у „белој“ економији, док ће они који раде у сивој економији бити изложени највећем удару у новонасталој ситуацији, упозорава економиста Петар Ганев у интервјуу за БНР.

Петър Ганев„Велики проблем је то што има пуно људи који рачунају на динамику привреде и немају финансијске „залихе.“ Али у ситуацији с пандемијом коронавируса када треба да останеш код куће – није толико лако наћи нови посао, ако те послодавац отпусти. Одсуство те динамике негативно утиче на велики део запослених чији доходак је одједном пао на нулу, а трошкова и даље има. Дакле, неке групе су знатно више погођене него друге, а реч је углавном о запосленима у сивој економији,“ рекао је стручњак. „Стога је битно да постоје механизми који ће ублажити тренутно стање, а такви су, рецимо, кућна социјална патронажа, покривање 60% плате, али томе треба додати мере за смањење штета код незапослених или запослених у сивој економији, која такође може престати да постоји у данашњем облику,“ саветује Петар Ганев.

Криза ће тестирати и извести у први план ефикасне социјалне службе у земљи, каже аналитичар и наводи као пример социјалну патронажу, услугу која често остаје у сенци, а сада има главну улогу – издвојено је више средстава како би општине могле да организују доставу топлог оброка и пружиле комплексну услугу што је могуће више старих особа. 

У вези са ванредним мерама потребно је да предочимо исправу како бисмо оправдали своје кретање у парковима или путовање до другог места, да се придржавамо термина за одлазак у набавку намирница, да поштујемо полицијски час који је у неким местима већ уведен те да нас не забрињавају провере које врши полиција.

Да ли ширење коронавируса удара и на демократију и правни поредак у земљи и како ће изгледати враћање доскорашњем ритму живота?

„Видни су покушаји да се прогурају тезе да „ето, и сами видите колико смо ефективни у условима ванредног стања.“ Сличне нијансе сам приметио чак и када се говори о економском аспекту тренутне ситуације – питају се, зар није боље задржати овај модел планирања. По мени, док траје борба против пандемије потребне су нам боља организација и нека доза централног планирања како бисмо ограничили заразу. Али ће после тога најбитнији бити слобода, брзо преструктурисање економије, људи,“ подвукао је Петар Ганев.

Уредила: Елена Каркаланова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска и Јужна Кореја унапређују сарадњу у сектору енергетике

Република Кореја потписаће споразум о сарадњи у циљу унапређења контаката у области енергетике. Договор о томе постигли су министар енергетике Владимир Малинов и амбасадор Републике Кореје у нашој земљи Бе Џенгин. Министарство енергетике подсећа да је..

објављено 10.5.24. 15.19

Скоро половина грађана скептична по питању увођења евра

Скоро половина Бугара, њих 47%, не слаже се с тврдњом да ће улазак земље у зону евра подстаћи развој привреде и побољшати њихов животни стандард. То је показало истраживање које је у периоду 27. април – 9. мај спровела агенција „Маркет линкс“ међу 1.007..

објављено 10.5.24. 10.34

Хипермаркети траже укидање фиксне марже на хлеб

Удружење за савремену трговину, које обједињује већину прехрамбених хипермаркета, позвало је председника Румена Радева да стави вето на нову уредбу о маржи на хлеб. Измене се односе на одређивање максималног ограничења марже од 15% за главне врсте хлеба..

објављено 9.5.24. 18.06