У време немилосрдне кризе коронавируса, која је после 13. марта ове године узела маха, бугарски бизнис сваког дана показује солидарност и социалну одговорност. Упркос чињеници да је он међу најпогођенијима пандемијом, да трпи ударац за ударцем и беспомоћно посматра како му се планови урушавају, како продаја и испоруке нагло опадају и како се полако приближава економска катастрофа.
Међутим, и даље важи правило „пре него што кренеш да поправљаш свет, заведи ред у својој кући“. Зато су и послодавци издвојили знатне ресурсе да би задржали свој људски капитал, који је, упркос клишеу, највреднија актива бизниса. Скоро свугде у земљи мале, средње и велике компаније брину о здрављу својих радника. Деле им бесплатне маске, рукавице, заштитну одећу, дезинфектанте, витамине, минералну воду, топле напитке. Радне просторије се редовно дезинфикују и чини се све могуће за ограничавање социјалних контаката, а најчешће се радницима омогућава рад од куће. Тамо где се посао не може обављати без физичког присуства радника, посебна пажња се посвећује средствима за личну заштиту и строгој примени мера ограничења које је донела власт.
Бугарски бизнис није друштвено одговоран само према својим запосленима. Он је одговоран и према свему што се у земљи дешава у вези са пандемијом. Економска криза која је већ избила знатно смањује финансијске могућности предузећа, али она упркос томе не одустају од добротворних кампања. Донирају новац закуповину средстава за личну заштиту медицинског особља у болницама, респиратора за потребе медицинских установа, опреме за нове лабораторије за тестирање на коронавирус, као и за реновирање и преуређење болница и клиника. Укупан износ донација бизниса само у току десетак дана достигао је скоро 2,7 млн евра. Највећи корисници тих донација су три болнице у Софији – „Александровска“, „Пирогов“ и Војна болница. Али и у осталим местима земље бизнис није равнодушан према кризи COVID-19. У многим градовима локалне привредне организације су мобилисале своје снаге да би помогле тамошњим медицинским установама и социјално угроженим породицама.
С друге стране, многе фирме су донеле одлуку да у тешкој кризи пруже помоћ тако што пређу на производњу заштитних средстава која су тренутно хитно потребна. У Бугарској су текстилна индустрија и индустрија одеће добро развијене и имају велики капацитет. Приватна предузећа из ове сфере су почела да производе маске, наочаре, заштитну одећу и рукавице за потребе становништва и медицинског особља на првој линији фронта против коронавируса.
Ради још јачег учешћа бизниса у рату против коронавируса организације послодаваца су предложиле стварање кризног Економског савета, чији би задатак био пружање помоћи влади у виду стручних савета и препорука, као и координација и усмеравање рада пословних кругова у тренутно најважнијим сферама.
Све горенаведено показује да није увек и сваком бизнису добит најважнија ствар. Напротив, када је то потребно, лични економски интерси остају у другом плану – на првом месту су друштвена одговорност и солидарност.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: БТА, БГНЕСПосланица Павела Митова, чланица Парламентарног одбора за енергетику испред групе „Постоји такав народ“, са скупштинске говорнице је поручила да су властима 14 пута подношене пријаве у вези са енергетском безбедношћу земље, пренела је БНТ. Митова је..
Не бих прецизирала датум, важно је да Бугарска 2025. године уђе у еврозону и то је реално. Ово је на брифингу у Софији изјавила Кристалина Георгијева, генерални директор Међународног монетарног фонда (ММФ). Знамо да је за Бугарску улазак у еврозону..
Бруто домаћи производ повећан је за 1,8% у 2023. години и према прелиминарним подацима Националног завода за статистику износио је 183,7 милијарди лева (93,9 милијарди евра), што је 28.516 лева, односно 14.580 евра по глави становника. Подаци показују да..
Министар саобраћаја Георги Гвоздејков водиће директне преговоре са понуђачима у вези са јавном набавком 35 нових вагона. У саопштењу у регистру јавних..
Гувернер Бугарске народне банке (БНБ) Димитар Радев учествовао је на састанку са гувернерима Хрватске народне банке Борисом Вучићем и Чешке народне банке..
Коначним усвајањем измена Уредбе о регулисању цена електричне енергије Комисија за енергетику и водопривреду зацртала је следећу фазу у либерализацији..