Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

О зеленом благу Бугарске

Шумски терени заузимају 30% територије Бугарске

Фотографија: Гората.бг

Допринос шума квалитету живота човечанства неоспоран је. На Исланду су упутили апел људима да грле дрвеће, да би превазишли изолацију због пандемије Ковид-19. Европска унија има око 182 млн хектара шума, што је еквивалентно 5% у свету. Лидер је Шведска са 30,5 млн хектара шумских површина. Следи Шпанија са 27,6 млн хектара. На другом полу је Малта са 1,1% шума од територије земље. Према подацима Извршне агенције за шуме, укупна површина шумских терена у Бугарској је 3,8 млн хектара, односно 30% територије земље. Најстарије дрво у Бугарској је вековни храст стар преко 1.600 година, а старих дрвета у Бугарској је око 2.300.

Из Агенције извештавају о повећању укупне површине под шумама – од 1960. до 2017. повећане су за преко 600.000 хектара. Томе је свакако допринела акција пошумљавања Николе Рахнева - Гората.бг. Већ 8 година њен циљ је садња милион дрвећа од стране волонтера. Очекује се да ће ове јесени тај циљ бити остварен, пошто је тренутно засађено 902.000 дрвећа.

„Најлакши начин да се нешто право и дубински схвати јесте да се доживи. Након наших акција људи одлазе трансформисани. Деца, која учествују у нашим акцијама садње дрвећа или узгајања властитог дрвећа, могу да у будућности буду покретачи позитивне промене.“

Према подацима Организације за храну и пољопривреду УН сваке године се због крчења шума губи 103.000 кв. км светских шума. Истовремено на свету има преко 1 млрд хектара уништених или деградираних шумских површина које се могу обновити. Свест Бугара о еколошким питањима  последњих година је повећана, сматра Никола Рахнев:

Овојеприродна функција чињенице да се пажња према природи повећава на светском нивоу. Међу разлозима за то су климатске промене, природне катастрофе, чак и тренутна пандемија. Наше друштво у целини се развија и ствари се мењају квантитативно и квалитативно.“

Садња дрвећа чини људе одговорнијима према свету, каже Никола Рахнев. С временом расте број оних који желе да се придруже акцијама пошумљавања. Они немају типичан профил – учествују различити представници друштва, али оно што их повезује јесте то да су „добри људи“, каже оснивач иницијативе Гората.бг:

„Млађи људи су све знатижељнији и траже више знања, која су све приступачнија. Најмлађи учесник је беба стара девет дана, у пратњи својих родитеља. Учествовали су и људи преко 90 година. Наши учесници су различитог порекла, социјалног статуса и занимања.“

Упркос томе што је за Николу Рахнева свако одсечено дрво катастрофа, он као највећи проблем заштите животне средине не наводи илегалну сечу, већ загађивање – ваздуха, тла, комунално и индустријско. По њему, ова тема није довољно заступљена у настави.

„Уколико деци, ученицима и младим људима пружимо руку и дајемо им прилику и знање о еколошки прихватљивом начину живота, за неколико деценија ће они моћи изградити друштво које ће бити у стању да реши све наше проблеме на које данас немамо одговор.“


Превела: Ива Гринко

Фотографиje: Гората.бг


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Чак и разграђена пластика трује земљу и продире у живе организме

„Планета против пластике“ тема је Дана планете Земље, који обележавамо 22. априла. „ Иницијатива за укидање пластике“  координира глобалне активности везане за овај празник. Тим повдом, Ејдан Шарон, директор организације „Дан планете Земље“, позвао..

објављено 22.4.24. 13.29

Да ли су аутистична деца у Бугарској стигматизована?

Широм света су случајеви поремећаја аутистичног спектра у порасту, а Бугарска није изузетак. И ако је до пре деценије једном на 10.000 деце дијагностикован аутизам, данас је у просеку свако 70. дете оболело од аутизма. Ни данас нико не може да објасни..

објављено 22.4.24. 12.05

„Чепови за будућност“: пролећна акција набавке медицинске опреме за дечја и неонатолошка одељења

Кампања прикупљања пластичних чепова, позната као „Чепови за будућност“, наставља да шири позитивну енергију. Већ неколико година показује како отадни производ, попут пластичних чепова за флаше, може постати симбол будућности. Бугари широм земље и..

објављено 21.4.24. 08.30