Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ћустендил – различита лица „вечитог града“

4
Фотографија: kustendil.bg

Историја Ћустендила почиње још у доба неолита. Део своје славе током векова дугује минералним изворима. Чак и античко име града, према неким истраживачима, значи „град извора“ или „врела“. Око њих је основано трачко насеље, које је у римско доба постало важан центар трговине и бањско одмаралиште које је у целом грчко-римском свету познато по свом Асклепиону.

Мењале су се епохе, управници и друштвене навике, људи су додавали духовне и материјалне вредности. Средином XIX века почињу историјска истраживања. Прва музејска збирка уређена је 1897. у Педагошкој школи, нешто касније су артефакти и документи из прошлости изложени у културном дому „Братсво“. Валентин Дебочички, директор Регионалног историјског музеја у Ћустендилу прича о различитим слојевима прошлости „вечитог града“:

Наследник античке Пауталије и средњевековног Велбужда, Ћустендил има континуирану историју насељавања која обухвата осам миленијума. Зато га, не без разлога, зовемо „вечитим градом“ - како зову и древни Рим. Као резултат овог развоја без „хијатуса“ остало је мноштво културних блага и споменика из различитих епоха. Део њих се може видети у археолошкој сали „Асклепије“.

 Поставка је диван прелудијум у причу о историји нашег града. Ево зашто гостима препоручујем да крену оданде. Назив сале није случајан. Имамо индиректне историјске податке да је II - III века у подножју светог брда Хисарлук изграђен тзв. Асклепион. Ако тражимо савремени аналог, ово је антички спа комплекс са стадионом, бањама и храмом посвећеним Асклепију – богу лекарства. А још уназад у времену, када су овде живели Трачани, у овој зони је било велико светилиште овог бога. У археолошкој сали можете видети и заветне плоче посвећене Асклепију и другим божанствима здравља.“

Као у свим градовима са античком историјом, многи археолошки објекти у Ћустендилу су на отвореном. То су Римске терме, део којих се може видети у центру града.

„Ово је велико римско купатило са површином преко 3.000 кв.м и изузетно занимљивим хипокаустом – системом грејања просторија. Такође препоручујем највреднији споменик из раног средњег века који је сачуван у свом аутентичном облику - цркву Св. Георгија Победоосца.

Почетком XV века Велбуждко деспотство пада под османску владавину, а последњи хришћански владар је Константин. Наиме, због тога су наш град звали Ћустендил (буг. Кјустендил; у преводу са турског „земља Константина“). Из овог доба је џамија Фетиха Мехмеда – изузетно вредан споменик османске архитектуре. Такође и џамија Ахмед бега“.

Нашим гостима бих препоручио да посете Музеј национално-ослободилачких борба Бугара у Ћустендилу и околини, смештен у кући легендарног Иља војводе. Такође вреди утонути у атмосферу градског живота из доба препорода у Емфијеџијевој кући.

И свакако се попети на Хисарлук. Тамо ћете видети (потпуно реконструисану) лепу античку тврђаву која носи име светог брда.


Превела: Ива Гринко

Снимки: Facebook/Регионален исторически музей Кюстендил, kustendil.bg


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Свети великомученик Георгије Победоносац

Хришћани славе успомену на Светог Георгија Победоносца

Бугарска православна црква и њени верници данас славе успомену на Светог Георгија Победоносца – једног од првих страдалника за хришћанску веру. Живео је у време римског цара Диоклецијана и још као младић се придружио војсци. Са само 20 година..

објављено 6.5.24. 06.30

Православни хришћани славе Васкрсење Христово

У поноћ је испред Патријаршијског саборног храма Светог Александра Невског чувар патријаршијског трона  митрополит врачански Григорије најавио Васкрсење Христово и благословио бугарски народ. „Христос васкрсе! Док са посебним духовним осећањем..

објављено 5.5.24. 09.50

Свети синод БПЦ: Безбројни су Божји дарови, али највећи међу њима је Васкрсење

„Победа нас смрћу, коју је Богочовек Господ наш Исус Христ одржао над тамом и свом свепогубном силом зла, врхунац је највише манифстације Божје љубави према нама и целом човечанству,“ порука је у посланици Митрополита врачанског Григорија и свих..

објављено 4.5.24. 17.05