Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Верници славе Андријевдан

Андријевданом почињу зимски празници

Фотографија: pravoslavieto.com

30. новембра Бугарска православна црква и верници славе успомену на Светог апостола Андреја Првозваног. Пошто је овај дан један од празника на граници јесени и зиме, Андријевдан, према многима, припада божићно-новогодишњем празничном циклусу. Бројни ритуали и обичаји који га прате изводе се и дан-данас. Чак и најмлађи знају да од Андријевдана ноћ постаје краћа, а дан дужи за једно зрно проса.

Празник који православни хришћани у Бугарској обележавају 30. новембра посвећен је Светом Андреју, првом Христовом апостолу због чега су га звали „Првозвани.“ Према предању, Андреј је био брат Светог апостола Петра и ученик Светог Јована Крститеља. Андреј је био међу људима којима је Јован рекао: „Ево Јагањца Божијег који односи грехе света.“ Андреј и Петар су били рибари које је Исус једног дана срео на обали Галилејског језера и рекао им је: „Пођите за мном и учинићу вас ловцима људи.“ И браћа су кренула, постала су његови ученици и сведоци Његових чуда, смрти и васкрснућа. Можда зато што је био рибар, код нас се, посебно у јужном делу Црноморја, Свети Андреј поштује исто као и Свети Никола као заштитник рибара и пловидбе. 


Постоји и предање да је Свети Андреј отац Светог Николе. У народним песмама и веровањима, Свети Андреј је господар морских олуја и медведа. Веровало се да овај светац кроти медведе као псе и да светом путује јашући на овој звери. 


Према легенди, једног дана свети Андреј запреже у плуг вола и поче да оре своју њиву кад из оближње шуме искочи медвед и поједе вола. Свети Андреј се наљути, ухвати звер и запреже њу уместо вола, па доврши орање. Након тога је узјахао медведа и вратио се у село. Друга легенда казује да је свети Андреј био испосник који је живео у шуми. За време испосништва је припитомио мечку. Након дугог поста требало је да оде у манастир да би узео свето причешће. Манастир је био далеко, па је светац јашући на медведу стигао у свету обитељ.

На Андријевдан младе невесте не раде ништа како би ускоро затруднеле и добиле дете. Уочи празника су жене кувале кукуруз, јечам, пшеницу, пасуљ и сочиво за празничну трпезу. 


У неким местима су у оџак бацали скувана зрна уз речи: „Ево ти медо, кувани кукуруз, немој појести сурови, ни стоку, ни људе!“ Према сујеверју, ове басме чувају људе и летину од опасне звери, а још привлаче и плодност. Вариво се такође дели комшијама и родбини уз жељу: “Као што се зрна наливају, нек се налива све што је засејано на њиви и у башти!“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографие: pravoslavieto.com, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Игре, битке и атракције – фестивал антике „Нике игра и победа“ код Великог Трнова

У суботу, 25. маја, током целог дана Археолошки резерват Никополис ад Иструм код Великог Трнова биће домаћин седмог фестивала антике „Нике игра и победа“. Ове године на манифестацији учествују реконструктори историјских догађаја из Аустрије, Немачке,..

објављено 24.5.24. 13.10

Кулинарски празник окупља мајсторе из Србије, Румуније и Бугарске у селу Антимово

Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..

објављено 4.5.24. 07.45

Фолклорни фестивал „Мир на Балкану“ окупља представнике различитих етничких група

Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..

објављено 30.4.24. 07.35