Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У јединој „Школи за коледаре“ у Бугарској

На Игњатијевдан коледарске групе почињу припреме за Божић

Коледари у наше домове доносе берићет и благостање

13
Фотографиja: Етнографско-архитектонски комплекс „Етар“

Једини музеј на отвореном у Бугарској Етнографско-архитектонски комплекс „Етар“ код Габрова, припремио је незабораван доживљај за љубитеље бугарских обичаја. Реч је о иницијативи „Школа за коледаре“ чије је прво издање одржано 2017. године, а која представља својеврсну реплику већ традиционалне „Школе за лазарице“. „Школа за коледаре“ приближава младим људим божићне обичаје у Бугарској.

“Лазарица је обичај којим се девојчице проглашавају девојкама, а коледовање је обред посвећења дечака којим се уводе у свет мушкараца,“ каже Виолета Јанева, координатор догађаја у музеју. „Коледарске песме и призивања среће и здравља у бугарској народној традицији изводе искључиво мушкарци. Дакле, наш тим пружа могућност младићима старости између 14 и 18 година да се упознају са празничном обредношћу и појединим детаљима симболике самог обичаја.“


Коледари се традиционално окупљају на Игњатијевдан у кући предводника групе који се код нас зове „станеник“ и почињу да уче коледарске песме. Припреме у „Школи за коледаре“ почињу нешто раније како би полазници имали довољно времена да се боље упознају са обредом.

“Цела група се зове „кол“ (колац), а коледари су „коци“. Сваки нови члан групе сам треба да изради свој штап који ће, док се обред изводи, носити са собом. А треба да га направи без помоћи осталих – то је, у ствари, тренутак његове иницијације. Обично се то ради у данима између Светог Игњатија и Божића, а после обреда се сви штапови (коци) чувају у дому предводника групе и ни за шта друго се не користе,“ прича Виолета Јанева.


Коледарску групу чини непаран број момака и мушкараца, а све улоге у њој су строго распоређене. По хијерархији у групи, „свирач“ је други по важности после „станеника“, следе „мачка“ која је у улози торбоноше јер носи мрсне дарове, „магарац“ – носи бисаге за божићне краваје, иза њега је коледар који носи „крстачку“ (справу крстастог облика) на које каче пешкире и сл. Остали коледари поређани су по старешинству, последњи су најновији чланови групе.


“У бугарској трацицији постоји схватање да неожењени мушкарац који није био коледар није спреман за женидбу и девојке нису гледале добрим оком на њега. С друге стране, ожењени мушкарци не могу више да буду коледари. Једини изузетак је предводник групе, који је у већини случајева породичан човек који има бар једно дете. Такође, ако је драги девојке у чију су кућу ушли коледари део коледарске поворке, она треба да му сама припреми кравај којим ће га даровати, стављајући га као венац на његову главу,“ открива занимљиве детаље о програму „Школе за коледаре“ Виолета Јанева.


Коледовање је најважнији тренутак и обичај који се изводи после поноћи Бадње вечери. У народу се верује да ако коледари не изводе своје ритуале и магијске радње у традицијом утврђеном временском периоду, година и земља ће бити неплодне јер се ништа не може родити без зачећа. Стога се свака породица припрема да коледаре дочека као најдраже госте.

“Верује се да коледари у наше домове доносе берићет и благостање, дакле, коледарски благослов је обредни дар од којег, у ствари, зависи добробит свих укућана и народа уопште. Магичним радњама које изводе коледари симболично оплођују земљу желећи домаћину и укућанима плодну годину и здравље.“


Коледари иду од куће до куће и певају коледарске песме. Пева се младожењи, домаћину, младој, бебама, деци. Све коледарске песме имају своју намену. Станеник је тај који одлучује која песма ће се певати, а само коледовање се завршава богатом гозбом за коледаре (7. јануара). Обично се сви учесници коледарске поворке окупљају у кући предводника, а на трпези су храна и пиће којим су их домаћини даривали.

Обичај коледовања биће изведен у Музеју „Етар“ 26. децембра. У две реконструкције – у 11.30 и 13.30 часова, учествоваће и полазнице „Школе за лазарице.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиjе и видео: Етнографско-архитектонски комплекс „Етар“



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Игре, битке и атракције – фестивал антике „Нике игра и победа“ код Великог Трнова

У суботу, 25. маја, током целог дана Археолошки резерват Никополис ад Иструм код Великог Трнова биће домаћин седмог фестивала антике „Нике игра и победа“. Ове године на манифестацији учествују реконструктори историјских догађаја из Аустрије, Немачке,..

објављено 24.5.24. 13.10

Кулинарски празник окупља мајсторе из Србије, Румуније и Бугарске у селу Антимово

Тродневни кулинарско-фолклорни фестивал додатно ће распирити празничну атмосферу у селу Антимово код Видина. Четрнаесту годину заредом, локално Народно читалиште „Развитије – 1926“ и Сеоска општина организују фестивал „Ђурђевдан,“ који ће се одржати..

објављено 4.5.24. 07.45

Фолклорни фестивал „Мир на Балкану“ окупља представнике различитих етничких група

Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..

објављено 30.4.24. 07.35