Недавно је Министарство спољних послова Бугарске објавило податке о броју бугарских грађана у иностранству. Реч је о 2.417.000 душа, а само у земљама ЕУ њихов број премашује 1,5 млн. Према подацима Министарства, у последњих 7 година је из земље отишло 400.000 Бугара.
Како се формира и утврђује миграциони салдо Бугарске? Колики је стварни број Бугара у иностранству? Ова питања су, практично, од кључног значаја за организацију избора за Европски парламент у мају о. г. Прецизност метода коришћених у праћењу миграционих процеса такође је од значаја за предстојећи попис становништва 2021. године. Како бисмо сазнали шта се крије иза статистике, потражили смо доц. Спаса Тошева с Института за истраживање становништва и човека Бугарске академије наука. По њему, подаци које је Министарство спољних послова изнело о броју Бугара у иностранству изненадили су академску заједницу у Бугарској. А ево шта је рекао о миграционом балансу Бугарске:
Највећи миграциони губитак забележен је у периоду од 1985. до 1992. године, што је разумљиво због масовног исељавања етничких Турака из Бугарске. Тада је, у просеку, на годишњој бази земљу напуштало око 66.000 људи. Након тога је миграциони салдо почео да се постепено смањује. 2013. године смо забележили минималан миграциони салдо – 1.100 емиграната годишње. Ово је можда био најповољнији што се миграције тиче период. Из тог разлога су израђене прогнозе према којима се после периода 2015-2020. година очекивао позитиван миграциони салдо. Нажалост, ове прогнозе се нису обистиниле. Последње 2 године регистровано је повећање миграционог губитка – око 5.000 људи годишње. Али још увек не можемо говорити о великом губитку и масовном одласку из Бугарске, какав утисак, рецимо, даје статистика коју је изнело Министарство спољних послова.
Како се води статистика? Јесу ли Бугари у осталим земљама чланицама ЕУ емигранти, с обзиром на слободу кретања и основно људско право на избор места за живот?
Ту искрсава проблем да ми, у ствари, немамо механизам за праћење савремених миграција. У модерном свету постоје чак и дневне међународне миграције – неки људи сваког дана напуштају земљу а враћају се по завршетку радног дана. Постоје недељне и сезонске миграције. Емигрантом се, према статистици, сматра свака особа која је напустила своју земљу а боравила је више од годину дана на територији стране државе. Данас статистичари ломе копља око тога да ли кретања становништва у оквиру земаља ЕУ треба разматрати као емиграцију или је у питању друга врста кретања, тзв. мобилност радне снаге. Тешко је проценити да ли је то миграциони губитак за Бугарску, јер добар део тих људи намерава да се врати.
Демографски проблем се не односи само на Бугарску, већ на читаву ЕУ. Упркос полемици међу земљама западне Европе, с једне, и источне и централне Европе, с друге стране, око пријема миграната, зар није боље тражити заједничко решење?
Прошле године је Бугарска академија наука покренула пројекат за подстицање демографског развоја Бугарске, укључујући тражење ресурса за превазилажење демографске кризе. Некада је западна Европа имигранте из централне и источне Европе користила за обезбеђење радне снаге. Али је миграциони потенцијал овог региона већ исцрпљен. Једина подручја која могу да понуде младо становништво јесу Блиски исток, северна и супсахарска Африка, што ће неминовно довести до промене друштвено-културне слике у Европи. То свакако забрињава становнике неких европских земаља који се питају да ли ће таква политика решити демографске проблеме?
Према доц. Ташеву, демографска криза није толико заснована на недостатку материјалног просперитета него на промени вредносног система савремених Европљана. Однос према деци је кључ за решавање тог проблема:
У прошлости су она била и радна снага, поготову у руралним пределима, док данас као да имају само емотивне димензије. Али у једном тренутку морамо схватити да деца имају и економске димензије јер ће број будућих радника одредити висину наших пензија. С ове тачке гледишта сматрам да је европско друштво заинтересовано за повећање унутрашње стопе наталитета што ће гарантовати један стабилнији социјални систем.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: dnevnik.bg и лична архива
Бугарски национални радио (БНР) је од 9. маја званично ушао у свет TikTok-а. На свом каналу медиј ће, поред информативних, нудити и забавне видео садржаје с тренуцима из емисија свих програма. Пратиоци ће имати прилику да се упознају с припремама за..
Девети мај - Дан Европе, први пут је обележен 1986. године. Одлука о томе донета је на Самиту ЕУ одржаном 28-29. јуна у Милану 1985. године. Како би окончале бројне сукобе у Европи, чија кулминација су Први и Други светски рат, европске земље су..
Сто двадесет научника из Бугарске и још 10 земаља учествоваће на Софијском фестивалу науке који се отвара данас, а трајаће до 12. маја у Софијском Тех Парку. Организатори догађаја саопштили су да ће међу међународно признатим гостима, који ће на..
Који су водећи гастрономски и F&B трендови у 2024. години? Како се мењају укуси и захтеви клијената и спремни ли су ресторатери и кувари за надолазеће..
Највећа општина по броју становника у Бугарској је Софија, Пловдив је потиснуо Варну са другог места, Бургас остаје на четвртој позицији, а Стара Загора..
Сто двадесет научника из Бугарске и још 10 земаља учествоваће на Софијском фестивалу науке који се отвара данас, а трајаће до 12. маја у Софијском Тех..